...IZ KRUGA - VOJVODINA, organizacija za podršku ženama s invaliditetom

...IZ KRUGA - VOJVODINA , organizacija za podršku ženama s invaliditetom
Novosti


MAPIRANJE USLUGA PODRŠKE ZA ŽENE I DEVOJČICE KOJE SU PREŽIVELE NASILJE U JUGOISTOČNOJ EVROPI
petak, 22 april 2016 13:50
Koordinatorka SOS službe organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA je prisustvovala predstavljanju rezultata istraživanja Mapiranje usluga podrške za žene i devojčice koje su preživele nasilje u Jugoistočnoj Evropi, koje je organizovano 21.aprila 2016 godine u Skupštini AP Vojvodine.

Istraživanje
je deo studije koja je do sada sprovedena u sedam zemalja, članica Saveta Evrope, sa ciljem da se analizira usklađenost prakse sa zahtevima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Istraživanje je sprovedeno po jedinstvenoj metodologiji koju je kreirala britanska profesorka Liz Keli u saradnji sa grupom ekspertkinja Saveta Evrope, uz podršku Agencije Ujedinjenig nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) i Saveta Evrope.
Opširnije...
 
Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje
utorak, 19 april 2016 12:27

Predstavnica Organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA, Ivana Nikolić, u subotu, 16.aprila 2016. godine, u Beogradu  učestvovala je na organizacionom sastanku povodom početka projekta Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje.

Projekat realizuje Autonomni ženski centar uz podršku  UNTF – Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama. Trajanje projekta je tri godine, a osnovni cilj je povećanje bezbednosti mladih devojaka u srednjim školama i na fakultetima od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.

U realizaciju projekta će se uključiti mladi iz 15 gradova u Srbiji, uz saradnju sa ženskim nevladinim organizacijama koje se bave nasiljem prema ženama.

Kroz projekat Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje će se povećati nivo znanja i informisanosti mladih o rodno zasnovanom i seksualnom nasilju kao i motivisanost mladih za uključivanje u aktivizam u svojim sredinama.

Pored rada sa mladima, projektom su planirane edukativne aktivnosti sa nastavnim osobljem kako bi se unapredio institucionalni odgovor i zaštita od nasilja u srednjim školama i na fakultetima.

 
Prednacrt zakona o zaštiti od nasilja u porodici
ponedeljak, 18 april 2016 17:48

Predstavnica organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA, prisustvovala je javnoj raspravi o Prednacrtu zakona o zaštiti od nasilja u porodici koja je organizovana 14. aprila 2016. godine u svečanoj sali Gradske kuće u Novom Sadu.

Opširnije...
 
UČINIMO PRISTUPAČNIM USTANOVE KULTURE: (re)kreativna (u)lična akcija
ponedeljak, 21 mart 2016 09:10
U nedelju, 20. marta 2016. godine, ispred Galerije Matice srpske u Novom Sadu s početkom 11 časova organizovana je ulična akcija Učinimo pristupačnim ustanove kulture koju je sprovela Organizacija za podršku ženama s invaliditetom ... IZ KRUGA – VOJVODINA. Akcija ukazuje na problem arhitektonskih barijera u Novom Sadu. U februaru mesecu u Organizaciji ... IZ KRUGA – VOJVODINA uz podršku ŽENSKOG FONDA REKONSTRUKCIJA i holandske fondacije MAMA CASH započet je ciklus radionica angažovane umetnosti koje je koncipirala multimedijalna umetnica i menadžerka kulture, Ivana Inđin, sa grupom učesnica. Ova ulična akcija rezultat je tog kreativnog radioničarskog procesa. Tokom radionica, nastajale su različite umetničke forme: angažovani plakati, poetizovane medicinske dijagnoze, video radovi, vokalni eksperimenti, art-terapijski (auto)portreti, igrokazi, mini-drame i performansi. Prvo javno prikazivanje jednog dela ovih multimedijalnih ostvarenja pod nazivom Anti Diagnosis odigralo se u povodu Osmog marta, u prostorijama Organizacije.  Na Međunarodni dan sreće, angažovane umetnice obraćaju se široj javnosti realizujući performativnu uličnu akciju u samom centru grada, na Trgu galerija. Ni vreme, ni mesto nisu slučajno odabrani.

- Umetnost usrećuje. Da bismo bile srećne, potrebno nam je da aktivno učestvujemo u kulturno-umetničkim programima našeg grada – istakla je Ivana Inđin. - Potrebno nam je da svi javni objekti – samim tim i ustanove kulture – budu pristupačni za osobe sa invaliditetom, onako kako je navedeno u Strategiji pristupačnosti za grad Novi Sad, donetoj još u martu 2012. godine. Odlučile smo da ukažemo na to da je Strategija za sada samo mrtvo slovo na papiru. Onemogućen nam je pristup ustanovama kulture. Ne samo da ne možemo da budemo publika na kulturno-umetničkim događajima, niti da aktivno kreiramo kulturnu scenu grada, nego se krši jedno od naših osnovnih prava, a to je pravo na slobodno kretanje. Jedina ustanova koja poštuje prava osoba sa invaliditetom za sada je Kulturni centar Novog Sada. Sve ostale su nepristupačne. Ne treba posebno naglašavati od kakvog je značaja Galerije Matice srpske, čiji, pak, programi, predavanja i izložbe ostaju nedostupni velikom broju građanki i građana. Pogledajte taj natpis: „Podržimo obnovu fasade“. Naravno da je takva obnova važna, ali iz tog natpisa čitamo koliko je sve u stvari samo 'fasadno', umestno da bude u skladu sa univerzalnim dizajnom, za 21. vek i naredne vekove. Pravi natpis glasi: „Podržimo obnovu i adaptaciju ove zgrade, tako da ona bude pristupačna za sve“.

Pre početka performativnog dela akcije, Ivana Inđin ukazala je i na sveopšte nerazumevanje invaliditeta kao pojma, stanja, konstrukta, fenomena. Obično verujemo da se invaliditet odnosi na nekog drugog, stranog i manje poznatog. Činjenica je da se invaliditet tiče svih nas i da može da bude deo životnog iskustva svake osobe. - Neki od nas možda trenutno nemaju neki vidljivi invaliditet – rekla je Ivana Inđin – a za deceniju ili dve, verovatno ćemo se otežano kretati. Ovo što radimo ne odnosi se isključivo na jednu društvenu grupu, problematika je uvek šira.

Učesnice akcije uputile su se prema stepenicama Galerije Matice srpske i  počele da pišu po njima belom kredom: PARALYSIS CEREBRALIS INFANTILIS, AMYOTROPHIA NEURALIS PROGRESSIVA, RHEUMATOID ARTHRITIS CHRONIC, OSTEOPOROSIS GENERALISATA, MULTIPLESCLEROSIS…  Varirane, uzvikivane ili ispisivane s meditativnom pažnjom, dijagnoze napuštaju medicinski diskurs i rastapaju se u druga značenja. Postaju parola o slobodnom kretanju. Dijagnoze su ovde i aktivistička alatka i umetnički iskaz. Sve ispisane dijagnoze su realna stanja učesnica ove akcije. Varijacija na lični potpis i direktan zahtev za umetnošću.  – Jer umetnost je element koji je neophodan za razvoj ličnosti – kako kaže Ivana Inđin – a sada već dovoljno znamo i o njenom terapijskom dejstvu.

U akciji su učestvovale: Gorica Grlica, Dragana Gvozdenović, Dragana Prolić, Miljana Stojšić Stojanovska, Tanja Đurić, Sanja Anđelković, Tamara Jaković, Tihana Janjić , Srđan Radić. Nekoliko prolaznika spontano se priključilo akciji – posmatrajući, dopisujući, fotografišući, odobravajući... Ceo događaj je dokumentovan, napravljene su fotografije i video zapis koji će biti dostupan na Internetu. Tek tada imaćemo uvid o stvarnom odjeku ove akcije, nastalim efektima i isprovociranim reakcijama. Koliko su same učesnice zadovoljne ličnim doprinosom, celokupnom izvedbom i kakva su im očekivanja od ove akcije, saznajemo iz prve ruke...:  

- Ne možemo da radimo na promeni svesti, bez paralelnog rada na arhitektonskim barijerama. Promena u razmišljanju i promena u materijalnim ulganjima idu zajedno. Ovo bi trebalo da skrene pažnju nadležnih, ali i šireg stanovništva, na važnost jednakog pristupa institucijama za sve građane ovog grada. Senzibilisana sam za ova pitanja, jer je moja sestra korisnica kolica. Stepenice su oduvek najveći problem – ne ljudi, niti novac – baš stepenice. Kada zbog stepenica toliko toga ne možete da priuštite ili da vidite, ne možete ni da se osećate kao ravnopravan član društva. A to je rešiv problem! Ova akcija je poziv na rešenje. Glas jedinke danas je ovde vidljiv i čitljiv – zbog čega mi je drago – pa se i sama osećam značajnijom. Volela bih da nas je više koji se saosećaju sa ovim pitanjem.
Miljana Stojšić Stojanovska


- Zakon koji postoji, a ne primenjuje se – nije zakon. Znači mi što mogu da dam svoj udeo i da zajedno pokušamo da isprovociramo promenu. Ja lično mogu da se popnem uz stepenice, iako mi je lakše na rampi, ali je važno da budemo solidarni. Ova današnja akcija je prvi korak, sledeća bi mogla da bude jača i masovnija. Zapravo, ustanove ne bi trebalo da čekaju na nas, nego da samoinicijativno pokrenu adaptaciju – ali to se ne događa. Nadam se da rampe koje budu pravili neće biti pod uglom od 90 stepeni, nego da će biti stvarno upotrebljive.
Gorica Grlica

- Volim da učestvujem u događajima koji imaju odjeka, vidljivi su i otvoreni. Nismo radili samo za sebe, između četiri zida, nego delujemo na širem planu. Očekujem da zakoni koji se tiču osoba sa invaliditetom počnu da se primenjuju – krajnje je vreme.
Dragana Gvozdenović

- Nadam se da će univerzalni dizajn postati zakonski regulisan, a ne samo na nivou strategija koje se u praksi ne primenjuju. Naravno da mi to i lično znači. Drago mi je ako ću učešćem u ovoj akciji doprineti da se nešto promeni.
Tihana Janjić

- Još uvek sam uronjena u taj doživljaj ovoga što smo radile. Dok sam pisala, interesantno je koliko mi je nepristupačno da se uopšte savijem i ispišem svoju dijagnozu na stepeništu. S jedne strane, bilo mi je zanimljivo to traženje položaja u kome će mi biti ugodno da pišem. S druge strane, nema u tome ničeg zanimljivog! Uopšte nije zanimljivo što mi nemamo pristup ustanovama kulture, zapravo je tužno što o tome treba da se raspreda. Inače mogu da se penjem uz stepenice, ali mi je teško da se sagnem. Tokom ove akcije i mojih pokušaja da se savijem, doživela sam svu tu težinu stepenica. Zaista sam iskusila kako je to kad su stepenice barijera. To je moj najjači utisak. Da li očekujem neki širi rezultat akcije? Da budem iskrena, stvarno ne znam...
Tanja Đurić

- Institucije kulture izvlače nas iz konteksta svakodnevnog života,  zbog toga su one važne. Ovom akcijom samo smo zagrebale po površini, ali ako ostanemo uporne, mogle bismo da nateramo nekoga da razmisli o ovim temama. Volela bih da sledeću akciju prenesemo u sam centar ili negde gde je veći publicitet. Razmišljam o drugačijem konceptu, većoj publici i radikalnijem nastupu – možda bi trebalo da umesto kredama pišemo sprejevima? Mislim da je važno da tokom ovakvih akcija svaka od učesnica ostane fokusirana na svoj udeo, ali da istovremeno bude svesna grupe – tako raste grupna energija  i ostvaruje se kolektivni cilj. Znam od kolike je važnosti taj cilj, jer sam i sama bila diskriminisana. Nadam se da će neko da reaguje na ovo.
Sanja Anđelković


Tekst: Marijana Čanak
Fotografije: Manja Holodkov
 
RADIONICA DRUŠTVENO ANGAŽOVANE UMETNOSTI NO. 1
utorak, 09 februar 2016 09:44
Prvi kreativni susret radne grupe umetnica u nastajanju odigrao se 6. februara u Organizaciji ...IZ KRUGA – VOJVODINA, u predviđenom terminu od 11 do 15h (koji smo probile, ne zato što smo dezorganizovane, nego nas je inspiracija uzela pod svoje). Jednomesečni ciklus radionica (zaključno sa 12. martom) tematski je orijentisan ka problematizaciji iskustava žena sa i bez (vidljivog)  invaliditeta u sistemima zdravstvene zaštite. Ambijent: domovi zdravlja, ambulante, ordinacije, poliklinike... homeopatski, psihoterapijski i drugi centri.

U prvim fazama, radioničarski rad usmeren je na prikupljanje autentičnog materijala zasnovanog na znanjima i iskustvima samih učesnica. Nakon toga otvaraju se eksperimentalne mogućnosti iznalaženja odgovarajuće vizualne forme (ili, pak, potpunog razobličavanja). Umetnička obrada definisanog problema može rezultirati video radovima, fotografijama, slikama, kolažima, instalacijama... zavisno od afiniteta koji se ispolje unutar grupe.  Na kraju stvaralačkog procesa, radovi će biti javno prezentovani. Autorka i voditeljka ovog radioničarskog ciklusa je multimedijalna umetnica Ivana Inđin.

Na uvodnoj radionici bavile smo se osnovnim pojmovima, teorijskim okvirima, značajem i značenjem konteksta za stvaranje nekog dela, jer slabo šta se rađa u vakuumu.

Društveno angažovana umetnost – šta je to i zašto (bi trebalo da) nas interesuje, kad smo već tu?

Društveno angažovana umetnost je disciplina, interdisciplinarno polje i praksa. Ona je provokativno promišljanje koje uspostavlja dijalog različitih  aktera u društvu. Ona postavlja pitanja, ukazuje na društvene probleme i njihove posledice, daje odgovore i moguća rešenja – kaže Ivana.

To je umetnost koja izlazi iz okvira strogih kanona, nadilazi sve usko-stručne i estetske principe. Neodvojiva je od ekonomsko-društvenog karaktera zajednice u kojoj je proizvedena. Umetnički alati otkrivaju nevidljive društvene obrasce, situacije i odnose, sa težnjom da se izazove društvena promena. Umetnost je ovde strategija.  Za razliku od dokumentarnosti, angažovanom umetnošću poručuje se da ne mora biti tako kako sada jeste.

Pošto je angažmanom neodvojivo vezana za konkretno društvo i splet odnosa unutar njega, nije neumesno preispitati društvene grupe i zajednice kojima pripadamo, kao i sopstveni status unutar njih (inspiracije radi). Recimo da se grupe formiraju prema polnim / rodnim karakteristikama, stepenu i vidljivosti invaliditeta, elementima životnog stila, načinu ishrane, seksualnim preferencijama, profesionalnim afinitetima... Doslovno, sve može postati kriterij koji nas čvršće vezuje za poželjni model – bela, heteroseksualna, zdrava i plodna, plava, vrsna kuvarica, brižna, atraktivna i smerna, neiskusna i nevina čak i u doba trudnoće – ili nas, pak, udaljava od tog modela. Svako odstupanje stvara osnovu za marginalizaciju; za nepoštovanje i diskreditovanje izbora.

Proverite stepen sopstvenog odstupanja unutar porodice ili partnerske zajednice, vršnjačke grupe, na poslu ili fakultetu. Da li ste dobro prilagođene, podređene ili povlašćene? Da li birate ili faktor želim-da-pripadam-ovde (bilo gde) bira za vas? Koliko se žrtvujete socijalizaciji? Ako ste veganka, ro-fudašica (bože-sačuvaj), pripadate nekoj drugoj sekti (i sakloni!), samohrana majka sa invaliditetom, transrodna domina, slikarka sa cerebralnom paralizom, Romkinja koja ne laže ili ste pod pritiskom da se opredelite: jesi biseksualna ili  živiš sa bubregom manje...?  Ako vam je dobro – onda ništa. Umetnost nastaje iz nezadovoljstva. I ipak nečemu služi: buđenju ljudske savesti. [D. Kiš]

Invalidnost je konstrukt – eksperimentalno potvrđeno. Kada je jedna devojčica sa potpunim oštećenjem vida prišla da upozna Nika Vujičića, radoznalo je prelazila rukama preko njegovog tela. Napipala je prazne ramene čašice i njegovo neobično malo stopalo. Bila je sasvim mirna, kao da tu nema ničeg neobičnog, a onda je užasnuto vrisnula kada je dotakla Nikovo lice. Neočekivana reakcija – Nik zaista ima lepo lice – većina bi se složila. Ali devojčica je mislila drugčije: - Baš je tužno što si tako dlakav! – objasnila je. – Jesi ti vuk ili čovek?

Jesi ti žena ili lezbejka? Vegetarijanka – doktor ti propisao ili zbog pomodarstva? Hoćeš da budeš umetnica ili da rađaš decu? Da nosiš protezu ili da plešeš? Da budeš žena ili zmija?

Posle manje-više ličnog preispitivanja i promišljanja mehanizama kojima smo odbačene iz jedne pa ugurane u neku drugu priču (ili zajednicu), pozabavile smo se ženama koje su angažovane u umetnosti i koje umesto ili/ili biraju oboje. Plešu na štakama, slikaju ustima, podižu dete bez ruku. FridaAlison, Riva... i mnoge od nas koje tek treba da otkrijemo. Frida, kraljica bola, pravila je umetnost od pobačaja. Alison od svog trudnog tela; od porađanja bez tolerancije na bol. Riva je umetničkim sredstvima oformila zajednicu kojoj pripada – to je krug onih koji stvaraju uslove za redefinisanje invalidnosti u 21. veku. Možemo li da napravimo umetnost na presečnim tačkama sebe i pravne dokumentacije, sebe i najčešćih predrasuda, sebe i arhitektonskih barijera, sebe i dizajna zdravstvene opreme, sebe i načina na koji nam se (ne) obraćaju stručno (i obesno) izučavajući naša tela...?

Sastaćemo se ponovo za sedam dana. Pravimo krug, virtualnu zajednicu, profilišemo  umetnice sa invaliditetom, prethodnice i savremenice.







 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 30

© 2013 ...IZ KRUGA - VOJVODINA, organizacija za podršku ženama s invaliditetom. Sva prava zadržana.