Novosti

Pripreme za evaluaciju Nacionalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost 2016-2018.

Off

Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) juče je i zvanično započela sa pripremama za evaluaciju Nacionalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost 2016-2018 (NAP). Na sastanku u beogradskom sedištu Ujedinjenih nacija, koji je ovim povodom okupio kontakt osobe za rodnu ravnopravnost u relevantnim ministarstvima i državnim institucijama, kao i druge ključne aktere u procesu sprovođenja NAP-a, organizaciju …IZ KRUGA – VOJVODINA predstavljala je Ankica Dragin.

Sastanak je vodila Izabel Suarez Garsija, specijalistikinja za evaluacije pri regionalnoj kancelariji UN Women u Istambulu, a prisustvovalo mu je više od 20 predstavnica i predstavnika ministarstava, nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, organizacija civilnog društva koje se bave ženskim ljudskim pravima, kao i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.

Cilj sastanka bilo je razmatranje ključnih koraka predstojeće evaluacije NAP-a, uključujući i utvrđivanje najrelevantnijih izvora informacija, opsega, odnosno obima celog procesa, vremenskog okvira, kao i eventualnih izazova tokom njegovog sprovođenja. Učesnice i učesnici sastanka dali su povratnu informaciju u vezi sa pitanjima na koje bi evaluacija trebalo da odgovori kako bi njene preporuke za izradu sledećeg NAP-a i Strategije za rodnu ravnopravnost bile relevantne i primenjive.

Kao ključni izazovi u vezi sa prikupljanjem podataka i njihovim tumačenjem u kontekstu svrsishodnosti, delotvornosti, efikasnosti i održivosti mera predviđenih NAP-om prepoznati su nedostatak relevantnih dokumenata, odnosno izveštaja u institucijama kao posledica njihovog neprepoznavanja značaja rodne ravnopravnosti. Samim tim, načela rodne ravnopravnosti primenjuju se selektivno, sporadično, ili se uopšte ne odražavaju u njihovom radu. Po mišljenju učesnica i učesnika, izvesnih pomaka u primeni važećeg NAP-a bilo je u odnosu na prethodni period, a kao primer izneta je zakonska obaveza rodno osetljivog planiranja budžeta u institucijama na svim nivoima koja je na snazi od 2016. godine.


Na sastanku je primećeno i to da svest institucija o koristi i mogućnostima unapređenja stanja u oblasti rodne ravnopravnosti koje ovakvi postupci evaluacije donose nije na zadovoljavajućem nivou. Iskustvo institucija takođe ukazuje na to da je pojedinim oblastima na koje se NAP odnosi posvećeno više pažnje nego drugima, dok se sprovođenje predviđenih aktivnosti u najvećoj meri finansira putem projekata, odnosno donacija. Uz formulisanje dodatnih pitanja na koja bi evaluacija trebalo da odgovori sa stanovišta podele nadležnosti u odnosu na NAP-om predviđene aktivnosti, kao i rezultate i efekte njihovog sprovođenja, učesnice i učesnici sastanka složili su se u mišljenju da je iznos budžetskih sredstava nesrazmeran ne samo značaju pitanja rodne ravnopravnosti u našem društvu, nego i pažnji koju ova tema pobuđuje – ali i zaslužuje – u javnosti.

Pripremila: Ankica Dragin