Novosti

Konsultativni sastanak: Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici – prednosti i izazovi

Off

Orga­ni­zaci­ja za podršku žena­ma s inva­lidite­tom IZ KRUGAVOJVODINA u sarad­nji sa Autonom­n­im žen­skim cen­trom orga­ni­zo­vala je Kon­sul­ta­tivni sas­tanak: Pri­me­na Zakona o spreča­van­ju nasil­ja u porod­i­ci – pred­nos­ti i iza­zovi. Sas­tanak je održan 2. mar­ta u s početkom u 11 časo­va, u Plavoj sali Skupš­tine Gra­da Novog Sada. Sas­tanak je orga­ni­zo­van u okviru pro­jek­ta Žen­s­ka dimen­z­i­ja pris­tu­pan­ja Evrop­skoj uni­ji – ljud­s­ka pra­va žena u doku­men­ti­ma o pris­tu­pan­ju Evrop­skoj uni­ji, koji se real­izu­je uz podršku Kvin­na till Kvin­na. Mod­er­a­tor­ka sas­tan­ka bila je Ivana Zelić, koor­di­na­tor­ka SOS službe za žene s inva­lidite­tom Orga­ni­zaci­je … IZ KRUGAVOJVODINA. Na sas­tanku su gov­o­rile: Van­ja Macanović, pravni­ca Autonomnog žen­skog cen­tra, Dal­i­bor­ka Vojvodić Tomović koor­di­na­tor­ka Poli­ci­jske uprave za spreča­van­je nasil­ja u porod­i­ci i rukovoditelj­ka grupe za suzbi­jan­je mal­o­let­ničke delikven­ci­je i Ivana Per­ić, psi­hološk­in­ja SOS Žen­skog cen­tra.

Ivana Zelić: Pri­me­na Zakona o spreča­van­ju nasil­ja u porod­i­ci počela je juna prethod­ne godine, što je uvelo niz nov­ina u zakon­o­davst­vo Srbi­je, jer se njime uvode hitne mere zaštite od nasil­ja u porod­i­ci, pro­ce­na rizika od ponovl­jenog nasil­ja, obavez­na koor­di­naci­ja i sarad­n­ja nadležnih službi i evi­den­ci­ja sluča­je­va u skladu sa propisi­ma Kon­ven­ci­je save­ta Evrope o spreča­van­ju i bor­bi pro­tiv nasil­ja pre­ma žena­ma i nasil­ja u porod­i­ci. Neke nedoumice i dal­je pos­to­je, a sta­tis­ti­ka opom­in­je svakod­nevno. Pre­ma podaci­ma Mreže žena pro­tiv nasil­ja, tokom prošle godine ubi­jeno je 26 žena u porodično-part­ner­skom kon­tek­stu. Ove godine ubi­jeno je 9 žena.

Van­ja Macanović: Broj indi­vid­u­al­nih plano­va za zašti­tu žrta­va je nes­razmer­no man­ji od bro­ja hit­nih mera. Brz­inu pos­tu­pan­ja ne prati cen­tar za soci­jal­ni rad, a kada se slučaj pre­baci za sledeći sas­tanak, gubi se vreme za prvo plani­ran­je i zaštitne mere. Pred­met ulazi u cen­tar za soci­jal­ni rad od momen­ta izri­can­ja hitne mere, a cen­tru nisu data dobra uput­st­va za dalji rad. Evi­dent­no je da se nadležne insti­tu­ci­je nedo­voljno snalaze u sarad­nji (među­sob­nom dostavl­jan­ju podata­ka), što rezul­ti­ra različitim nedoumi­ca­ma. Poseb­no tre­ba obrati­ti pažn­ju na sluča­jeve kada se izriču hitne mere. Deša­va se da su obostra­no izrečene, a iz doku­mentaci­je se vidi da su kopi­rane iz rešen­ja žrtve u rešen­je nasil­ni­ka, bez ispi­ti­van­ja i obra­zla­gan­ja okol­nos­ti zbog kojih je ženi izreče­na hit­na mera.

Dal­i­bor­ka Vojvodić Tomović: Sta­tis­ti­ka ukazu­je na poboljšan rad nadležnih službi i informisanost, a ne na povećan­je stope nasil­ja u porod­i­ci. Svest građan­ki je povećana, pa češće pri­javlju­ju nasil­je. Češće ga pri­javlju­ju u man­jim sre­d­i­na­ma koje grav­i­ti­ra­ju ka gradu, nego u samom gradu. Povećan je broj pri­ja­va trećih lica i insti­tu­ci­ja (ne samo pri­marnih i sekun­darnih žrta­va). U 75,3% sluča­ja žrtve su žene starosne dobi od 31 do 40 god­i­na. Ako su deca sve­do­ci nasil­ja, u kriv­ičnoj pri­javi nema­ju sta­tus žrtve. U 90% sluča­je­va nasil­je u porod­i­ci je part­ner­sko nasil­je. Pri­menu Zakona unapredi­lo bi donošen­je uput­sta­va za nje­govu pri­menu od strane insti­tu­ci­ja, kako bi se ujed­načile različite prakse.

Ivana Per­ić: Žena­ma je potreb­no pravno zas­tu­pan­je, a obezbeđi­van­je sis­temske i kon­tinuirane podrške je pri­marni prob­lem. Ove godine na 6 dana ubi­je­na je po 1 žena, što ukazu­je da Zakon nije razra­dio sis­tem podrške žena­ma. Prob­lem u prak­si je i pogreš­na pro­ce­na, na osnovu koje se bazi­ra podrš­ka, što može doneti više štete nego koristi. Neretko se kon­statu­ju oslabljene roditeljske kom­pe­ten­ci­je kod žena, što je očeki­vana posled­i­ca nasil­ja, a nasil­nici­ma to ide u korist. Zbog nead­ek­vatnog nači­na pružan­ja podrške žene neretko odus­ta­ju i vraća­ju se u krug nasil­ja. Takođe su (kon­tra) optuži­vane i viđa­ju se sa nasil­nici­ma u toku pos­tu­pa­ka (što je sekun­dar­na vik­timizaci­ja). U pos­tupci­ma se stro­go pozi­va  na ono što je žena rekla, npr: poriče nasil­je, ali se ne raz­ma­tra kon­tekst u kome to gov­ori, niti zbog čega. Pro­fe­sion­al­ci mora­ju da zna­ju da procene pokaza­tel­je i da zna­ju kako da osnaže ženu, umesto da impli­ci­ra­ju da je iza­z­vala ili doprinela nasilju. Žena mora da dokazu­je da je ona žrt­va nasil­ja, odnos­no traume, što je apsurd­no.