Novosti

Konsultativni sastanak: Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici – prednosti i izazovi

Off

Organizacija za podršku ženama s invaliditetom …IZ KRUGA – VOJVODINA u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom organizovala je Konsultativni sastanak: Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici – prednosti i izazovi. Sastanak je održan 2. marta u s početkom u 11 časova, u Plavoj sali Skupštine Grada Novog Sada. Sastanak je organizovan u okviru projekta Ženska dimenzija pristupanja Evropskoj uniji – ljudska prava žena u dokumentima o pristupanju Evropskoj uniji, koji se realizuje uz podršku Kvinna till Kvinna. Moderatorka sastanka bila je Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe za žene s invaliditetom Organizacije … IZ KRUGA – VOJVODINA. Na sastanku su govorile: Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra, Daliborka Vojvodić Tomović koordinatorka Policijske uprave za sprečavanje nasilja u porodici i rukovoditeljka grupe za suzbijanje maloletničke delikvencije i Ivana Perić, psihološkinja SOS Ženskog centra.

Ivana Zelić: Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici počela je juna prethodne godine, što je uvelo niz novina u zakonodavstvo Srbije, jer se njime uvode hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponovljenog nasilja, obavezna koordinacija i saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva u skladu sa propisima Konvencije saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Neke nedoumice i dalje postoje, a statistika opominje svakodnevno. Prema podacima Mreže žena protiv nasilja, tokom prošle godine ubijeno je 26 žena u porodično-partnerskom kontekstu. Ove godine ubijeno je 9 žena.

Vanja Macanović: Broj individualnih planova za zaštitu žrtava je nesrazmerno manji od broja hitnih mera. Brzinu postupanja ne prati centar za socijalni rad, a kada se slučaj prebaci za sledeći sastanak, gubi se vreme za prvo planiranje i zaštitne mere. Predmet ulazi u centar za socijalni rad od momenta izricanja hitne mere, a centru nisu data dobra uputstva za dalji rad. Evidentno je da se nadležne institucije nedovoljno snalaze u saradnji (međusobnom dostavljanju podataka), što rezultira različitim nedoumicama. Posebno treba obratiti pažnju na slučajeve kada se izriču hitne mere. Dešava se da su obostrano izrečene, a iz dokumentacije se vidi da su kopirane iz rešenja žrtve u rešenje nasilnika, bez ispitivanja i obrazlaganja okolnosti zbog kojih je ženi izrečena hitna mera.

Daliborka Vojvodić Tomović: Statistika ukazuje na poboljšan rad nadležnih službi i informisanost, a ne na povećanje stope nasilja u porodici. Svest građanki je povećana, pa češće prijavljuju nasilje. Češće ga prijavljuju u manjim sredinama koje gravitiraju ka gradu, nego u samom gradu. Povećan je broj prijava trećih lica i institucija (ne samo primarnih i sekundarnih žrtava). U 75,3% slučaja žrtve su žene starosne dobi od 31 do 40 godina. Ako su deca svedoci nasilja, u krivičnoj prijavi nemaju status žrtve. U 90% slučajeva nasilje u porodici je partnersko nasilje. Primenu Zakona unapredilo bi donošenje uputstava za njegovu primenu od strane institucija, kako bi se ujednačile različite prakse.

Ivana Perić: Ženama je potrebno pravno zastupanje, a obezbeđivanje sistemske i kontinuirane podrške je primarni problem. Ove godine na 6 dana ubijena je po 1 žena, što ukazuje da Zakon nije razradio sistem podrške ženama. Problem u praksi je i pogrešna procena, na osnovu koje se bazira podrška, što može doneti više štete nego koristi. Neretko se konstatuju oslabljene roditeljske kompetencije kod žena, što je očekivana posledica nasilja, a nasilnicima to ide u korist. Zbog neadekvatnog načina pružanja podrške žene neretko odustaju i vraćaju se u krug nasilja. Takođe su (kontra) optuživane i viđaju se sa nasilnicima u toku postupaka (što je sekundarna viktimizacija). U postupcima se strogo poziva  na ono što je žena rekla, npr: poriče nasilje, ali se ne razmatra kontekst u kome to govori, niti zbog čega. Profesionalci moraju da znaju da procene pokazatelje i da znaju kako da osnaže ženu, umesto da impliciraju da je izazvala ili doprinela nasilju. Žena mora da dokazuje da je ona žrtva nasilja, odnosno traume, što je apsurdno.