Novosti

Zajedno u borbi protiv nasilja nad ženama

Off

Povodom Među­nar­o­dnog dana borbe pro­tiv nasil­ja nad žena­ma, 25. novem­bra 2017. godine kom­pani­ja iFit orga­ni­zo­vala je dva besplat­na treninga i otvoreno pre­da­van­je o pre­poz­na­van­ju, pre­ven­ci­ji i pružan­ju podrške žena­ma u situaci­ja­ma nasil­ja. Pre­da­van­je je održala Ivana Zelić, koor­di­na­torke SOS službe Orga­ni­zaci­je za podršku žena­ma s inva­lidite­tom … IZ KRUGAVOJVODINA, u pros­tori­ja­ma Fitnes cen­tra Šmek.

- Iako se o nasilju nad žena­ma sve više priča, naroči­to tokom novem­bra mese­ca, real­no se o toj temi nedo­voljno zna i raspo­laže­mo slabo rel­e­vant­nim podaci­ma – rekla je Dun­ja Fun­duk, brend menadžer­ka Fitnes cen­tra Šmek. – Veo­ma često nasil­je ne per­cipi­ramo kao nasil­je. Zato je važno da ponudi­mo alatke za raspoz­naven­je nasilnog pon­ašan­ja. U našem Cen­tru vež­ba veli­ki, zaista veli­ki, broj žena. Zaš­to im ne bis­mo pri­b­ližili neke odgov­ore? Oslušku­jući nji­hove potrebe, često orga­nizu­je­mo niz infor­ma­tivno-eduka­tivnih pre­da­van­ja na temu fit­ne­sa i plani­ran­ja treninga, zdrave ishrane, fiz­ičkog i men­talnog zdravl­ja uopšte. Ovo je prvi put da orga­nizu­je­mo pre­da­van­je o nasilju nad žena­ma i veru­jem da će večer­ašn­ji događaj otvoriti niz akci­ja na ovu temu.

Reci nam neš­to o večer­ašn­jim tren­inz­i­ma. Gde je pre­seč­na tač­ka između fit­ne­sa i pre­ven­ci­je nasil­ja nad žena­ma?

DF: — Fitnes cen­tar Šmek usred­sređen je na unapređen­je zdravl­ja u najširem smis­lu i na pro­mo­visan­je zdrav­ih živ­ot­nih stilo­va. Deo tog kon­tek­s­ta svakako je i pre­ven­ci­ja nasil­ja, kao i društveno odgov­orni rad uopšte. Dok smo plani­rali večer­ašn­ji događaj, razmišl­jali smo da li da ponudi­mo body com­bat – tren­ing inspirisan bori­lačkim vešti­na­ma – ali to je već istroše­na tema, u smis­lu da, kada smo u situaci­ji da se bran­i­mo, znači da smo već duboko u nasilju. Akce­nat tre­ba da bude na pre­poz­na­vanu i pre­ven­ci­ji. Šta sve može­mo da uradi­mo da do nasil­ja ne dođe? Večeras su na pro­gram dva pot­puno različi­ta treninga, čiji spoj naglaša­va raspon mogućnos­ti za vežban­je u našem cen­tru. Body bal­ance je body-mind tren­ing, spoj pilate­sa, joge i tai-čija, koji služi za istezan­je, opuš­tan­je i med­itaci­ju; jed­nom rečju, za osnaži­van­je duha. Dru­gi tren­ing je body attack, visokoin­ten­zi­van kar­dio tren­ing inspirisan atlet­skim pokre­ti­ma: trčan­jem, skokovi­ma, čučn­je­vi­ma, sklekovi­ma.

Šta može­mo da najav­i­mo od nared­nih akci­ja?

DF: — Orga­nizu­je­mo dane otvorenih vra­ta u Šmeku od 8. do 11. decem­bra, kada će svi tren­inzi biti otvoreni za sve, bilo da su članovi našeg cen­tra ili ne.

Tokom šezde­se­tomin­utnog pre­da­van­ja, Ivana Zelić pred­stavi­la je rad Orga­ni­zaci­je IZ KRUGAVOJVODINA, ukaza­la na oblike nasil­ja i pre­dra­sude o žena­ma u situaci­ja­ma nasi­ja, objas­ni­la raz­like između kon­flik­ta i nasil­ja, istak­la kom­plek­snost situaci­je i meh­a­nizme podrške.

Sta­tis­tike pokazu­ju da je 91% žena i dece naspram 9% muškara­ca izloženo nasilju.

Nasil­je (u porod­i­ci, part­ner­skim veza­ma, bilo gde) nije pri­vat­na stvar, nego kriv­ično delo. Iako je prva aso­ci­jaci­ja na reč nasil­je sli­ka žene sa podlivi­ma i mod­ri­ca­ma, čin­jeni­ca je da je psi­hološko nasil­je najza­s­tu­pljeni­ji oblik nasil­ja. Nev­idlji­vo i teško dokazi­vo, psi­hološko nasil­je ostavl­ja duboke posledice na samopouz­dan­je i psi­hu žene koja je izlože­na kon­troli, vređan­ju, ponižen­ji­ma, uce­na­ma, ljubo­mori… Ekonom­sko nasil­je često se ispol­ja­va kao zabrana zapošl­ja­van­ja (jer je za ženu bol­je da se stara o porod­i­ci i deci) čime je dove­de­na u zav­is­tan položaj, a njen izlazak iz zajed­nice onemoguću­je se u velikoj meri. Tabuizaci­ja sek­su­alnog nasil­ja ne jen­ja­va, a prve aso­ci­jaci­je po prav­ilu su pres­re­tan­je na mračn­im uli­ca­ma i mani­jaci pod maskom. Čin­jeni­ca je da žene mahom trpe sek­su­al­no nasil­je od strane poz­natih muškara­ca: bivši part­neri, kolege, poz­nani­ci, muže­vi (jer silo­van­je u braku je nje­go­vo bogom-dato-pra­vo). Još neki obli­ci nasil­ja su pro­gan­jan­je (u real­nom ili vir­tu­al­nom pros­toru), izo­laci­ja (uskraći­van­je soci­jal­nih kon­taka­ta), zane­mari­van­je (kome su poseb­no izložene žene s inva­lidite­tom).

Središn­ji pokre­tač nasil­ja su kon­tro­la i moć, umesto ravno­pravnos­ti koja (bi tre­ba­lo da) je osno­va svakog zdravog odnosa.

Najčešće zablude o nasilju:

- To se deša­va tamo nekim žena­ma… neo­bra­zo­van­im, siro­mašn­im, starim.

  • Veli­ki broj visokoo­bra­zo­vanih žena živi u nasil­nim part­ner­stvi­ma. O tome ćute, strahu­jući da bi pro­go­varan­je o nasilju mog­lo da im uruši ugled / kar­i­jeru / pozi­ci­ju na poslu. Što je žena obra­zo­vani­ja, ste­pen sramote zbog situaci­je u kojoj se našla je veći.

- Žene vole nasil­nike. Same su ih birale. Same odluču­ju da ostanu u tome.

  • Birale su part­nera, ljubav, sig­urnost, zajed­ništ­vo… Ako iz istog pake­ta ispli­va nasil­je, žene osta­ju u vezi jer veru­ju u promenu (a nasil­je ne tra­je 247).

- To je samo šamar. Loš dan, omak­lo mu se…

Jed­nom kada se nasil­je, desi – dešavaće se. Bez oprav­dan­ja. Ljubav to neće promeni­ti.

- Nasil­ni­ci su psi­hič­ki bolesni. Ili alko­holičari.

  • Samo 7% nasil­ni­ka ima dijag­nozu nekog psi­hičkog stan­ja. 93% sves­no i jas­no bira nasil­je. Mno­gi alko­holičari nisu nasil­ni (napro­tiv); mno­gi nasil­ni­ci ne konzu­mi­ra­ju alko­hol.

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter