Novosti

Razgovor s povodom: zatvaranje XV filmskog festivala Uhvati film

Off

Na završnoj večeri Film­skog fes­ti­vala Uhvati film, nakon pro­jek­ci­je fil­mo­va o žena­ma s inva­lidite­tom, održana je inter­ak­tiv­na trib­i­na pod nazivom (Ne)vidljive žene s inva­lidite­tom. U raz­gov­oru sa pub­likom učestvo­vale su Svjet­lana Tim­o­tić, izvrš­na direk­tor­ka Orga­ni­zaci­je za podršku žena­ma s inva­lidite­tom IZ KRUGAVOJVODINA i Bil­jana Nedić, bloger­ka, aktivistk­in­ja Udružen­ja žena s inva­lidite­tom Nika i član­i­ca tima Uhvati film iz Ban­ja Luke.

U kakve se sve kon­tek­ste smeš­ta­ju žene s inva­lidite­tom? S kojim iza­zovi­ma i rizici­ma se suočava­ju zbog same čin­jenice da su žene? Koliko društveni nor­ma­tivi podri­va­ju zdravu sliku tela i otežava­ju pri­h­vatan­je sebe? Da li je inva­liditet deo iden­tite­ta? Koliko slo­je­va ima diskrim­i­naci­ja?

Žene s invaliditetom pod većim rizikom od nasilja

Kada se bavite temom nasil­ja nad žena­ma s inva­lidite­tom, onda vidite koliko su naši živ­oti nev­idljivi. Živi­mo u patri­jarhal­nom društvu i sta­tis­ti­ka pokazu­je da su muškar­ci s inva­lidite­tom u pred­nos­ti kada su u pitan­ju obra­zo­van­je, zapošl­ja­van­je, brak i porod­i­ca. Ceo pokret oso­ba s inva­lidite­tom mahom se bavi opš­tim pitan­ji­ma – kao što su pitan­je pris­tu­pačnos­ti i soci­jal­na pra­va – koja jesu veo­ma važ­na, ali zane­maru­ju žen­s­ka ljud­s­ka pra­va među koji­ma su repro­duk­tiv­na pra­va žena s inva­lidite­tom ili izloženost riziku od nasil­ja. Kada je u pitan­ju nasil­je, pogo­to­vo silo­van­je, gen­er­al­no se žena­ma ne veru­je da su pretr­pele taj oblik nasil­ja. Ženu s inva­lidite­tom društ­vo vidi kao nesek­su­al­no biće i kada ona pretr­pi silo­van­je – u tome nema logike, a upra­vo je tu najveći pros­tor za zloupotre­bu i nasil­je.Svjet­lana Tim­o­tić

Slika tela i prihvatanje sebe

Udružen­je žena s inva­lidite­tom Nika nedavno je orga­ni­zo­va­lo mod­nu revi­ju koja je privuk­la ogrom­nu pažn­ju građana. Želeli smo da prikaže­mo lep­o­tu žene izvan nor­ma­ti­va, da prikaže­mo lep­o­tu žena s inva­lidite­tom. Dobi­jala sam pre­gršt poru­ka od žena s inva­lidite­tom koje su mi gov­o­rile da sam hrabra što nosim sukn­ju ili štik­le. Društ­vo nam neprestano poruču­je: — Šta će ti sukn­ja, kad imaš krive noge? Ili: — Čemu štik­le, ako si u kolici­ma? Na našoj revi­ji neke od žena su tada prvi put obuk­le haljinu ili su se po prvi put našminkale. Pokaza­le smo drugu sliku: da žena s inva­lidite­tom doživl­ja­va sebe kao privlačnu. – Bil­jana Nedić

Živi­mo u društvu koje nameće stan­darde i svi znamo šta je požel­jan izgled. Za ženu s inva­lidite­tom je važno da pri­h­vati invalid­nost i sop­stveno telo onakvim kak­vo jeste. Na nama je odgov­ornost da svo­je telo pokaže­mo kao privlačno, odnos­no, da bude­mo zado­voljne slikom sop­stvenog tela i sobom. Tre­ba osvesti­ti da su norme koje društ­vo nameće nepri­h­vatljive i nere­alne, jer ih ispun­ja­va veo­ma mali broj žena. Ono što je uči­tano u značen­je fenom­e­na invalid­nos­ti kroz istori­ju u velikoj meri utiče na doživl­jaj sop­stvenog tela. Nere­al­no bi bilo reći da je sva­ka od nas otpočet­ka sreć­na unutar sop­stvenog tela, ali kako se razvi­jamo i uči­mo o sebi, tako i pri­h­vata­mo svo­je telo i posta­je­mo svesne čin­jenice da je lep­ota u različi­tosti.Svjet­lana Tim­o­tić

Slojevi diskriminacije

Kada se patri­jarhal­na raspodela moći pres­li­ka na žene s inva­lidite­tom ili na Romk­in­je, situaci­ja posta­je znat­no složeni­ja. Od žene s inva­lidite­tom očeku­je se da ispuni tradi­cionalne ženske uloge: da bude dobra maj­ka i domaći­ca, da ispun­ja­va svo­je bračne dužnos­ti. Važno je napomenu­ti da žene s inva­lidite­tom nisu homoge­na gru­pa, različite su vrste i ste­peni inva­lidite­ta, pa neke od nas ne mogu da ispune određene društvene uloge na način na koji se to od nas očeku­je. Ne znači da ne može­mo da odgov­o­rimo na zahteve tih ulo­ga, nego da to radi­mo na dru­gači­ji način. Važno je da imamo pra­vo na izbor. Nere­al­no je da svi bude­mo uspešni i jed­nako smo vred­ni i kada to nis­mo. Pod­jed­nako je prirod­no oseti­ti strah, ne gov­oriti o tome ili traži­ti podršku. Tre­ba poš­to­vati indi­vid­u­al­nu dinamiku svakog od nas. – Svjet­lana Tim­o­tić

NAGRAĐENI FILMOVI

Na konkurs ovo­godišn­jeg Fes­ti­vala Uhvati film pristigla su 734 fil­ma. U užu selek­ci­ju ušlo je 237 fil­mo­va, a tokom fes­ti­val­skih dana prikazana su 34 fil­ma. Za najbolji doku­men­tarni film izabran je ital­i­jan­s­ki film Unutrašn­ja ja. Indi­js­ki film Mom­e­nat proglašen je za film koji pomera granice. Holand­s­ki film Idiot dobio je nagradu za film koji motiviše na uspeh. Srp­s­ki film Opraš­tam ti poneo je tit­u­lu najpo­et­ični­jeg fil­ma. Film Očev jezik dobio je nagradu za film sa najboljom porukom. Slepi u kat­e­drali je film sa najboljom reži­jom, a film Vaza nosi­lac je priz­nan­ja za najbolji sce­nario.

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter