Projekti

Osnaživanje kroz umetnost (2008 — 2012)

Off

Dugoročno osmišl­jen pro­jekat real­i­zo­van u četiri cik­lusa.

Osnovni cilj prvog pro­jek­tnog cik­lusa (mart – jul 2008) bio je unapređen­je opšte informisanos­ti i edukaci­je žena sa i bez inva­lidite­ta. Žene sa inva­lidite­tom dobile su pri­liku da razotkri­ju oblike i vrste diskrim­i­naci­je koris­teći se kreativnom for­mom umet­ničke radion­ice. Kroz angažo­vano umet­nič­ka dela, aut­en­tičn­im žen­skim glasom izrazile su sop­stveni položaj u društvu.

U nared­na tri cik­lusa, pro­jekat je usmeren na tem­atiku ženske sek­su­al­nos­ti…:

Dru­gi cik­lus bavio se temom žen­skog tela. Kao rezul­tat kreativnih aktivnos­ti učes­ni­ca pro­jek­ta nas­ta­je video rad LIČNO + UNUTRAŠNJE + DRUŠTVENO + KLIMATSKO + ETERIČNO = MOJE TELO. Video sadrži aut­en­tične priče učes­ni­ca i nji­hove plesne/pokretne improvizaci­je čiji su ele­men­ti otkriveni tokom radion­ca. Video je doku­men­tarnog karak­tera i pred­stavl­ja zabeležen društveni, istori­js­ki i per­son­al­ni trenu­tak kroz lične priče učes­ni­ca. Cik­lus je okončan javn­im per­for­man­som i izložbom fotografi­ja žena sa i bez inva­lidite­ta (21. decem­bra 2010).

Treći cik­lus (sep­tem­bar  2010. godine – feb­ru­ar  2011. godine) rezul­ti­rao je pred­stavom pri­men­jenog pozoriš­ta pod nazivom Zovem se Neiz­gov­oreno, iznikloj iz ser­i­jala psi­hološk­ih i pozorišnih radion­i­ca usmerenih na detabuizaci­ju ženske sek­su­al­nos­ti. Kroz radion­ičars­ki rad učes­nice pro­jek­ta, žene sa i bez inva­lidite­ta, izrazile su, kako svoj položaj, tako i sprem­nost za osva­jan­je ravno­pravnos­ti. Žen­s­ka sek­su­al­nost, poseb­no sek­su­al­nost žena sa inva­lidite­tom, pred­met je ćutan­ja i por­i­can­ja. Umet­nič­ki izraz pruža mogućnost da se neiz­gov­ori­va sek­su­al­na iskust­va pre¬poz¬naju, (re)defnišu, pri¬h¬vate, prob-lema¬tizuju i podele s javnošću. Najhrabri­je među učes­ni­ca­ma stale sup red pub­liku da izgov­ore Neiz­gov­oreno i da postave javni iza­zov pre­dra­su­dama. Pozoriš­na pred­sta­va održa­vana je jed­nom mesečno u Omladin­skom cen­tru CK13, a završavala se otvoren­im dijal­o­gom sa novosad­skom pub­likom. Pred­stavu je reži­rala Ivana Inđin ‚a na sceni su bile Jele­na Zdravković i Tan­ja Đurić.

Četvr­ti cik­lus pro­jek­ta real­i­zo­van je u for­mi psi­hološk­ih radion­i­ca namen­jenih osnaži­van­ju žena sa i bez inva­lidite­ta, umet­ničk­ih i kreativnih radion­i­ca sa cil­jem priku­pl­jan­ja jedin­stvenog mater­i­jala koji će posluži­ti za pisan­je dram­skog tek­s­ta na temu sek­su­al­nos­ti žena sa inva­lidite­tom, kao i kreiran­ju i dis­tribu­ci­ji priručni­ka za rad na temu ženske sek­su­al­nos­ti.

Pro­jekat podržavali: Mama Cash, Rekon­struk­ci­je Žen­s­ki fond, Grad­s­ka upra­va za kul­tu­ru.