Novosti, Obrazovni rad

Povodom uvodne radionice knjigoterapije

Off

Kaži mi šta čitaš i reći ću ti ko si…

… kak­va si, kako se osećaš, čime si (pre)okupirana, kako razmišl­jaš, šta te (uopšte ne) intere­su­je… Da li je to stvarno ter­api­ja ili tako neki trik? Kako to i koje knjige pomažu? One neproči­tane slabo da su od neke koristi. A škol­s­ka lek­ti­ra – odlič­na za odvika­van­je od čitan­ja.

Na prvom knjig­oter­api­jskom sus­re­tu neki poj­movi otres­li su prašinu iz rečni­ka u koji­ma obitava­ju i prikaza­li nam se u (pril­ično) jas­nom značen­ju:

KNJIGOTERAPIJA (ili BIBLIOTERAPIJA) – ter­api­ja knjigom (u glavu); lečen­je čitan­jem: kada se odgo­vara­juća knji­ga podu­dari sa odgo­vara­jućim čitao­cem u vezi sa odgo­vara­jućom tem­atikom (prob­lematikom ili pri­likom za njeno reša­van­je); inter­ak­ci­ja sa štivom; razotkri­van­je sebe putem iden­ti­fikaci­je sa (srod­nim) književn­im karak­terom.
Knjig­oter­api­ja (kao dop­un­ska) meto­da ima dug istori­jat. Bib­lioteke antičk­ih nar­o­da obeleža­vane su kao mes­ta iscel­jen­ja duše. U staro vreme mitske priče i bajke pričane su sa funkci­jom ini­ci­jaci­je – uvođen­ja u novo živ­ot­no doba sa novim iza­zovi­ma i zadaci­ma (koji se lakše savla­dava­ju uz bajku kao priručnik). U rat­nim vre­meni­ma, primećeno je da se vojni­ci koji čita­ju brže opo­ravl­ja­ju od onih koji nisu okupi­rani knjigom. Savre­me­na istraži­van­ja pokazu­ju da šest min­u­ta čitan­ja – bilo kog čitan­ja? – sman­ju­je stres.

Jed­na nečitlji­va knji­ga pre­ma kojoj smo rani­je pokazi­vali otpor u neko dru­go vreme može nam se otvoriti kao pitko i preko potreb­no šti­vo. Od čega zavise čita­lačke sklonos­ti (u određenom trenutku)– kom­plek­sno je pitan­je. Od mno­go­b­ro­jnih fak­to­ra: srod­nos­ti sen­z­i­bilite­ta sa pis­cem, emo­cionalne struk­ture, pre­ovla­dava­jućeg raspoložen­ja, aktuelne živ­otne lek­ci­je na kojoj radi­mo (ili je izbe­gava­mo)… Kroz knjigu može­mo išči­tati sami sebe (ras­tu­mači­ti se kroz lit­er­arni sus­ret sa drugim). Ili čitan­jem (dobro odabrane) knjige sebe dovesti u određe­na stan­ja (pri tom se ne mis­li na pop­u­larne knjige samopo­moći koje nude 101 način kako da doči­tate sebe do sreće). Lit­er­atu­ra (kao i dru­gi obli­ci umet­nos­ti) inten­zivni­ja je od svake real­nos­ti, pa pro­laskom kroz lit­er­arni svet stiče­mo svo­jevrsni imu­nitet na stvarnost koju živi­mo; iskustvom čitan­ja osposobljeni smo da nadras­ta­mo sop­stvene prob­leme. To (bi tre­ba­lo da) je funkci­ja umet­nos­ti…

Iako delu­je kra­jn­je pasivno, kao rad­n­ja koja zahte­va sate mirovan­ja i samoće (što zaista može da aso­ci­ra na vreme bolo­van­ja), čitan­je je (inter)aktivan i stvar­alač­ki čin – na mar­gina­ma dopisu­je­mo sop­stvene impre­si­je i inter­pretaci­je, uči­tava­mo delove svo­jih iskus­ta­va, naša per­cep­ci­ja uobliča­va priču… Otputo­vali smo bez pomer­an­ja i otkrili deo sebe – ter­api­ja uspeš­na. S druge strane, čitan­je se pokazu­je i kao pri­mamljiv beg od stvarnos­ti. Knjigom kom­pen­zu­je­mo svet kojim smo nezado­voljni (i prav­i­mo otkolon sami od sebe). U fro­j­dovskom tumačen­ju: ako je sam umetnik/pisac neu­rotičar koji pro­ce­som pisan­ja vrši ter­api­ju nad samim sobom – nisu li knjige zarazne? Mogu imati dejst­vo pogrešno propisanog leka… Neke knjige (i žan­rove) prati rep­utaci­ja pogubnog dejst­va. Kao što je, rec­i­mo, Don Kihot poludeo (ili zap­a­tio pore­mećaj sen­zorne inte­graci­je) od (prekomernog) čitan­ja vitešk­ih romana. U našoj kul­turi neki su monasi postali anorek­sični (ili su oboleli od drugih pore­meća­ja ishrane) usled (preuran­jenog) čitan­ja žiti­ja sve­ta­ca (Dositej Obradović nam je sve­dok). Za Jade mladog Vert­era hroničari kažu kako je ta knji­ga znat­no povećala stopu sui­ci­da kod tadašn­je omla­dine. (Ter­api­ja uspeš­na, paci­jent izgubljen.)

O sve­mu tome (i još po neče­mu, po nalogu aso­ci­ja­tivnos­ti i digre­si­je) polemisa­lo se na prvoj radion­i­ci KNJIGOTERAPIJE održanoj u petak, 6. feb­ru­ara u Orga­ni­zaci­ji …IZ KRUGAVOJVODINA. Mod­er­a­tor radion­i­ca dr Alek­san­dar Mrđen pre­dočio nam je kon­cept rada, koji će mahom biti zas­no­van na pravl­jen­ju čita­lačk­ih kom­pi­laci­ja na odabranu temu; meto­du kolaži­ran­ja čita­lačk­ih iskus­ta­va; sas­tavl­jan­ju spiska naslo­va za (urgent­no) čitan­je; otkri­van­ju (sa)dejstva emo­cionalnog stan­ja i (potreb­ne) knjige… :

STANJA PREPORUKE (po A. Mrđenu)

Osecaj,Preporucena knji­ga
Umor ‚“Naivni umet­ni­ci sve­ta, antologi­ja”
Ner­voza ‚“Besede, Mati­ja Beck­ovic”
Letargi­ja ‚“Knji­ga mudrosti, Oso”
Tuga ‚“Mitovi i leg­ende sve­ta, Vilkin­son”
Radost ‚“Dnevnik o Carno­je­vicu, Milos Crn­jan­s­ki”
Radoz­nalost ‚“Ogle­di, Mis­el de Mon­tenj”
Usamljenost,“Vatre, Mar­garet Jurse­nar”
Nos­tal­gi­ja ‚“Oprosta­jni dar, Vladimir Tasic”
Neod­luc­nost ‚“Pan, Knut Ham­sun”
Stidljivost ‚“Glaso­vi, Anto­nio Pork­i­ja”

Inspirisani gore­nave­den­im spiskom, preispi­ta­jte svo­ju čita­lačku istori­ju i okuša­jte se u sast­val­jan­ju var­i­jaci­je na temu… Rec­i­mo…: Hes­eov roman Pod točkom prov­ereno leči od per­fek­cioniz­ma (izazi­va otrežn­jen­je), a (veli­ki) Nar­o­d­ni kuvar (mogao bi da) leči lenjost.

Sledeća radion­i­ca KNJIGOTERAPIJE zakazana je za petak, 13. feb­ru­ar 2015., sa početkom u 16 časo­va. Bav­iće­mo se ham­le­tovskom dile­mom (to read, or not to read; or to read it all over again). Još uvek nije kas­no da nam se priključite, pri­javite svoj dolazak na office@izkrugavojvodina.org.

U među­vre­menu, više o pri­meni knjig­oter­api­je (u škol­skoj bib­liote­ci) možete saz­nati ovde: http://www.citaliste.rs/casopis/br23/mitrovic_jelena.pdf.

Karne­gi bib­liote­ka u Pits­bur­gu (Carnegie Library of Pitts­burgh) nudi bib­lioter­api­jsku lis­tu knji­ga koje mogu pruži­ti dodat­nu pomoć deci u pri­h­vatan­ju i stvaran­ju poz­i­tivne slike različi­tih inva­lidite­ta.

Mar­i­jana Čanak