NASILJE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

Nasilje u porodici

Off

Inva­liditet može da znači da pričaš ili hodaš dru­gači­je. Među­tim, ne znači da zaslužu­ješ da budeš mal­tre­ti­rana ili zlostavl­jana. Može ti biti teže da se uspro­tiviš tome, ali moraš. Nasil­je je tak­vo da ako ga ne zaus­taviš prvi put, spo­jiće se sa drugim i trećim.”

Tim savet­ni­ca, SNEHA (Soci­ety for Nutri­tion, Edu­ca­tion and Health Action)


Moja porod­i­ca me nikad ne vodi nigde sa nji­ma i ako neko dođe kod nas zaključa­ju me u moju sobu. Osećam se užas­no. Šta da radim?

 

Nisi sama. Mnoge žene s inva­lidite­tom doživl­java­ju ovo od strane svo­jih natal­nih porod­i­ca i porod­i­ca u koje su ušle preko bra­ka. Pos­to­ji shvatan­je da se nasil­je u porod­i­ci odnosi samo na fiz­ičko nasil­je od strane muže­va ili intimnih part­nera, ali nasil­je u porod­i­ci takođe uključu­je ne-fiz­ičko nasil­je u for­mi emo­cionalnog zlostavl­jan­ja, kao i zlostavl­jan­je koje žene doživl­java­ju od strane člano­va porodice, a ne samo muže­va ili part­nera.

Istraži­van­je sprove­de­no od strane nevla­dine orga­ni­zaci­je SNEHA 2011. godine u Mom­ba­ju pokazu­je da je od sko­ro 400 žena s inva­lidite­tom koje su učestvo­vale u istraži­van­ju, 21% iskusi­lo neki vid nasil­ja – od strane muževl­jeve rod­bine u sluča­ju udatih žena i člano­va vlastite porodice u sluča­ju neu­datih žena. Obli­ci nasil­ja koji su pri­javl­jeni uključu­ju izo­laciju, odbaci­van­je, vređan­je pred članovi­ma porodice ili ostal­ih, kon­trolu finan­si­ja, izazi­van­je hra­nom ili dru­gom negom i osnovn­im potre­ba­ma ili pret­nje kako bi se povi­no­vale zahte­vi­ma porodice. Man­je od polovine je nekome rek­lo za zlostavl­jan­je, a samo 13% je potraži­lo pomoć.

Raz­gov­or sa nekim o tvo­joj situaci­ji je često prvi korak u reša­van­ju prob­le­ma. SNEHA savet­ni­ca kaže: “Da li pos­to­ji neko kod kuće kome si dra­ga ili neka oso­ba sa kojom možeš da komu­ni­ci­raš? Tre­ba da izne­seš svo­ja osećan­ja, bol i pat­nju nji­ma. Reci im da mož­da razumeš razlog za nji­ho­vo pon­ašan­je, ali da oni ne razume­ju koli­ki prob­lem tebi to pon­ašan­je pred­stavl­ja. Reci tom članu porodice da inva­liditet nije bio tvoj izbor. Nagov­ori ih da priča­ju sa ostatkom porodice u tvo­je ime… Oni te ne mrze. Jed­nos­tavno ima­ju prob­lem sa pri­h­vatan­jem ili se oseća­ju neu­god­no u vezi tvog inva­lidite­ta, moguće zbog nji­hovog sop­stvenog razmišl­jan­ja ili neukog pon­ašan­ja u društvu.

Ako nemaš nikog kod kuće sa kim bi mogla da raz­go­varaš seti se porodičnog pri­jatel­ja, uja­ka ili tetke kojoj bi mogla da se obratiš. Reci im za svoj prob­lem. Ako pričan­je sa nji­ma licem u lice nije moguće, pošalji pis­mo, e-mail ili bilo šta dru­go čega se setiš. Dru­ga opci­ja je da tražiš pomoć od nevla­dinih orga­ni­zaci­ja. Orga­ni­zaci­je koje se bave nasil­jem će ti pomoći da se nosiš sa prob­le­mom i takođe će posave­to­vati tvo­ju porod­icu. U isto vreme, možeš da pokušaš da pri­h­vatiš svoj inva­liditet i razvi­ješ poz­i­ti­van pogled pre­ma sebi. Važno je da razumeš da nisi bezvred­na ili nepoželj­na. Pos­to­ji mno­go žena koje su se suočile sa nasil­jem i mnoge su mu se suprot­stavile. Prvi korak je da poradiš na svom samopouz­dan­ju i prestaneš da se sažal­je­vaš. Nemoj da mis­liš da je ovo tvo­ja sud­bi­na i da ne možeš niš­ta da uradiš povodom toga.”

Moj muž me kon­stant­no sputa­va i gov­ori mi da sam bezvred­na. Pri­jatelj mi kaže da je to nasil­je u porod­i­ci, ali ja ne znam. Da li je?

Nasil­je u porod­i­ci je krim­i­nal­ni prekršaj i može imati više obli­ka – od kon­stantnog kri­tiko­van­ja, emo­cional­nih i ver­bal­nih uvre­da, uskraći­van­ja nov­ca, spreča­van­ja u donošen­ju odlu­ka kako da se potroši sop­stve­na pla­ta, pri­tiskan­ja na posao ili osta­jan­ja u kući, pret­nje od napuš­tan­ja ili fiz­ičkog nasil­ja, do samog fiz­ičkog nasil­ja. Nasil­je u porod­i­ci je retko jedin­stven događaj i gen­er­al­no uključu­je kom­bi­naci­ju više tipo­va nasil­ja tokom nekog vre­men­skog peri­o­da. Nasil­je u porod­i­ci je inter­na­cional­no priz­na­to kao ozbiljno naruša­van­je ljud­skih pra­va i nacional­no kao kažn­jiv krim­i­nal­ni prekršaj; nijed­na žena – s inva­lidite­tom ili bez – ne zaslužu­je fiz­ičko nasil­je ili emo­cional­no zlostavl­jan­je pod bilo kakvim okol­nos­ti­ma.

Ponekad, učesta­lo zlostavl­jan­je čini da žena zab­o­ravi da je donek­le sposob­na da uzme stvar u svo­je ruke. Koli­ca te mogu spreči­ti da fiz­ič­ki “odeš”, oštećen­je vida može učini­ti da se osećaš ran­jivi­jom u nasil­noj situaci­ji, ili men­tal­na bolest može da znači da tvo­ja izne­nad­na nesta­bil­nost može da preuveliča tvo­je stan­je. U svakom od ovih sluča­ja, tre­ba da budeš sprem­na da pri­h­vatiš da to što se deša­va nije u redu i da pokušaš da promeniš to pre nego što ti ugrozi živ­ot. Iako je raspros­tran­jenost nasil­ja u porod­i­ci dobro utemel­jeno, ponekad se i dal­je sma­tra “pri­vat­nim” prob­le­mom između muža i žene – dok ne eskali­ra u smrt ili inci­dent blizak smr­ti.

Ponekad žene koje se suočava­ju sa nasil­jem oseća­ju da je u nekim sluča­je­vi­ma nasil­je oprav­dano ili da su “zaslužile”, zbog niskog samopouz­dan­ja i soci­jal­nih i kul­tur­ološk­ih uslovl­ja­van­ja – iako su razlozi za bračno fiz­ičko nasil­je koje su nave­deni često sulu­di, kao “pre­više soli u hrani”. U istraži­van­ju sprove­de­no od strane SNEHA na temu nasil­ja pre­ma mar­gin­al­i­zo­van­im žena­ma, 23% žena s inva­lidite­tom koje su učestvo­vale su pri­jav­ile fiz­ičko nasil­je. Među­tim 43% žena s inva­lidite­tom su mis­lile da je neko fiz­ičko nasil­je pre­ma nji­ma oprav­dano, više od nacional­nih podata­ka za žene koje nema­ju inva­liditet. Žene s inva­lidite­tom mož­da sma­tra­ju sebe kao neko­ga ko “više zaslužu­je” nasil­je zato što su inter­nal­i­zo­vale soci­jalne pris­trasnos­ti pro­tiv lju­di s inva­lidite­tom i ima­ju niži nivo samopouz­dan­ja.

Moj suprug posta­je sve više nasi­lan tokom god­i­na. Šta mogu da uradim?

Fiz­ičko nasil­je vre­menom može dovesti do ekstremnog oslablji­van­ja žene, u nekim sluča­je­vi­ma fatal­nos­ti, pa je reago­v­an­je na nasil­je ključno, bilo to kroz kon­frontaci­ju sa supru­gom o tome šta se deša­va ili tražen­je tuđe asis­ten­ci­je. SNEHA savet­ni­ca kaže: “ Ako u sluča­ju fiz­ičkog nasil­ja raz­gov­ori i diskusi­je ne pomažu, onda se mora uključi­ti treća strana – bilo to save­to­van­je iz orga­ni­zaci­je ili inter­ven­ci­jom SOS tele­fona. Muškarci­ma su date neke priv­i­legi­je od strane društ­va koje ih vode da veru­ju da ima­ju moć nad žena­ma, poseb­no nad svo­jim supruga­ma. Na ovakvom razmišl­jan­ju mora da se pora­di i zato je treća strana obavez­na.

Koliko će se situaci­ja poboljšati takođe zav­isi od prirode part­nera. Da li je bio nasi­lan od počet­ka? Ili je dobio inva­liditet koji ga čini nesig­urn­im i vodi ka ovakvom pon­ašan­ju? Mož­da se bes naku­pl­ja iz čin­jenice da ne može da pri­h­vati svo­je stan­je. Čak i tada, on nema pra­vo da te tuče ili iskalju­je frus­tracije na tebi. Save­to­van­je mu može pomoći da pri­h­vati svo­je stan­je i zauz­da svoj bes. Ako te tuče pod uti­ca­jem alko­ho­la onda tre­ba da ode u cen­tar za reha­bil­itaci­ju.

U sluča­je­vi­ma emo­cionalnog zlostavl­jan­ja od strane part­nera ne smeš da ćutiš, jer ono što se deša­va je da oni mis­le da se žena tre­ba tre­ti­rati isključi­vo tako. Reci mu da te nje­go­vo pon­ašan­je povređu­je. Takođe, ponekad nakon zlostavl­jan­ja, tvoj part­ner može da iskaže nje­govu neu­miruću ljubav pre­ma tebi. Može pro­bati da se iskupi pok­loni­ma ili nečim drugim. Nemoj da te to zavara. Ako se stvari ne promene, zapamti da si zaštiće­na Aktom o nasilju u porod­i­ci 2005. Preuz­i­man­je kora­ka pro­tiv tvog supru­ga nije pro­tiv tvo­je kul­ture. Nemoj da te pri­tiska­ju komen­tari pop­ut, “On ima inva­liditet i ti ga napuš­taš”, ili “On te je pri­h­va­tio uprkos tvom inva­lidite­tu i ti mu ovo daješ zauzvrat!”

Ako se tvoj part­ner ne promeni uprkos save­to­van­ju ili mera­ma poli­ci­je, zapamti da mož­da tre­ba da razmis­liš o tome da se odseliš. Doneti odluku da iza­đeš iz bra­ka može biti teško. Mož­da nemaš gde da odeš jer tvo­ja pri­mar­na porod­i­ca odbi­ja da te podrži. Tu su nevla­dine orga­ni­zaci­je i sig­urne kuće. Mož­da želiš da ostaneš neza­v­is­na sa samopoš­to­van­jem u okoli­ni koja je slo­bod­na od zlostavl­jan­ja. Može­mo ti pred­loži­ti opci­je, ali na kra­ju, ovo je tvoj živ­ot i ti tre­ba da odlučiš.”

Moj suprug kaže da je moja dužnost kao supruge da imam seks sa njim kada god on to poželi. Da li je to tačno?

Ne. Tvo­je telo je tvo­je i samo ti možeš da odlučiš šta ćeš da radiš sa njim, bez obzi­ra na tvoj inva­liditet. Nakon bra­ka, tvo­je telo ne posta­je odjed­nom vlas­ništ­vo tvo­ga supru­ga. Imaš svako pra­vo da nemaš seks kada ne želiš. Ne radi se o tvo­joj bračnoj posvećenos­ti ili nje­gov­om bračnom pravu; prisil­jen seks, čak i u braku, se zove silo­van­je po Aktu o nasilju u porod­i­ci 2005. To je pod­muk­li deo nasil­ja u porod­i­ci, za mnoge udate žene poseb­no težak za raz­gov­or.

SNEHA savet­ni­ca kaže: “U našem istraži­van­ju zabeležili smo da 11% žena s inva­lidite­tom doživl­ja­va sek­su­al­no nasil­je od strane svo­jih intimnih part­nera. Često, žene dozvol­java­ju da se ovo nasil­je nas­tavl­ja veo­ma dugo – ponekad god­i­na­ma i deceni­ja­ma. Kao žena, (s inva­lidite­tom ili bez) tre­ba da znaš da bez tvog pris­tan­ka on ne može niš­ta da radi sa tobom. Reci Ne prvi put kada pro­ba da te nat­era. Ponekad se žene suviše boje da kažu ne. Mis­le da će ih muž tući ili ostavi­ti ih i otići kod druge žene. Pa zato mis­le “Dobro, reći ćemo im sledeći put”.

Uprkos osetljivoj priro­di, mož­da je inter­ven­ci­ja treće strane ili save­to­van­je neophod­no ovde – u mnogim sluča­je­vi­ma koren prob­le­ma mogu biti različi­ta očeki­van­ja i shvatan­ja šta čini brač­na pra­va ili man­jak komu­nikaci­je između muža i žene. SNEHA savet­nice kažu: “Možeš podeli­ti to sa nekim od člano­va tvo­je porodice ili pri­jatel­jem. Kada to učiniš zapamti da ćeš morati da prikažeš isti sce­nario i nemoj da ublažavaš niš­ta. Ako im ne kažeš mož­da neće moći da ti pomognu.

Žene ima­ju razne razloge da kažu ne. Imali smo slučaj gde su i muž i žena imali inva­liditet. Žena je imala pot­puno oštećen­je vida, a muž oduze­tost. On je naveo mil­ion razlo­ga da ne radi, svi su se vrteli oko nje­gov­og inva­lidite­ta. Kada je našao posao, insi­s­ti­rao je na tome da bude blizu posla, jer nije mogao da putu­je. Pa su tako sko­ro od kada su se venčali bili odvo­jeni jed­no od dru­gog – muž u zaseb­noj kući i žena u zaseb­noj kući. Onda kada bi je on poseći­vao nakon svakog mese­ca, žalio bi se kako mu ne dozvol­ja­va da ima­ju seks. Žena je rekla da ju je sramo­ta i da se ne oseća kom­forno sa njim. Ipak, jed­va ga je poz­navala i bilo joj je teško da se odmah upusti u seks. Save­to­vali smo čove­ka i rek­li mu da ona mora da bude prvo kom­for­na pored nje­ga. Pos­to­ji mno­go drugih nači­na da je spremiš. Ne možeš direk­t­no doći posle mesec dana i zahte­vati seks.”

Moj suprug želi da ima seks na određene načine koji meni ne odgo­vara­ju. Šta da radim?

Isto kao što imaš pra­vo da odbi­ješ seks, isto tako ne moraš da radiš sve što se traži od tebe ako ti to ne odgo­vara. Među­tim, razmis­li o tome zbog čega ti ne odgo­vara: Da li ti je bol­no? Da li je zato što je u pitan­ju neš­to što je u društvu viđeno kao “prl­ja­vo” — kao anal­ni ili oral­ni seks? Ili uži­vaš u tome, ali ne možeš da budeš iskre­na zbog reli­gioznih ili kul­tur­ološk­ih tabua? Da li pos­to­je stvari koje mis­liš da bi volela da radiš, ali ne možeš zbog soci­jal­nih nor­mi?

SNEHA tim savet­ni­ca kaže: “Tre­ba da pokušaš da raz­go­varaš sa part­nerom o sek­su… Šta voliš, šta ne ne voliš i zaš­to sa tvo­jim part­nerom. Ako nema komu­nikaci­je, ili ne pričaš ili pokazu­ješ lažni entuz­i­jazam, part­ner će biti ohrabren i može početi da mis­li da je nje­go­vo pra­vo da ti nameće svo­je žel­je. Ponekad, zbog nedostat­ka (sek­su­alne) edukaci­je, žene su neuke u vezi sek­sa. Imali smo kli­jen­tk­in­ju koja je podelila sa nama da ju je njen muž grizao sva­ki put kada su imali seks. Ona je mis­lila da je to način na koji se sek­su­al­ni odnos odvi­ja. Kako nije znala niš­ta o sek­su i repro­duk­ci­ji, mis­lila je da je grižen­je potreb­no. Onda smo joj dali osnovnu sek­su­al­nu edukaci­ju i rek­li joj da je bilo šta što se njoj sviđa ispravno za nju i da šta god joj se ne sviđa, nije. Ne pos­to­je stan­dard­i­zo­vane ispravne i pogrešne stvari u sek­su. Žene ima­ju kon­flikt u svo­jim glava­ma. Nji­hovi muže­vi ih ter­a­ju na činove u koji­ma i one takođe uži­va­ju, ali žele da se uzdrže od njih zbog kul­tur­ološk­ih i reli­gioznih nor­mi. Ako je ovo tvoj slučaj, onda moraš da rešiš taj unutrašn­ji kon­flikt. Samo onda možeš da odlučiš da li si pri­morana na sek­su­al­ni čin koji je degradi­ra­juć.”

Orig­i­nal­ni tekst prip­isu­je se zajed­ničkoj ini­ci­ja­tivi od strane Crea-ePoint of View.
Link do orig­i­nalnog tek­s­ta na engleskom: Domes­tic vio­lence
Pre­v­ela: Van­ja Orlović

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter