NASILJE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

Seksualni napadi

Off

Mis­lim da inva­liditet naglaša­va naše oseća­je ran­jivosti i bespo­moćnos­ti… Ne može­mo se otar­a­siti našeg stra­ha jer on živi u našoj glavi… Sve dok mi, kao žene, ne promeni­mo svo­je stavove pre­ma sebi, odbi­je­mo da nosi­mo kriv­icu i odbaci­mo naš osećaj sramote, damo i prim­i­mo podršku od drugih žena; dok muškar­ci ne prestanu da koriste žen­s­ka tela kao ven­til za nji­hov bes, silo­van­je će i dal­je biti gore od restrik­ci­ja koje nam insti­tu­ci­je postavl­ja­ju.”

Pisale žene s inva­lidite­tom iz Women With Dis­abil­i­ties Aus­tralia (WWDA)



Da li ću zbog svog inva­lidite­ta biti laka meta sek­su­alnog napa­da?

Mnoge žene iskuse sek­su­al­ni napad i silo­van­je. Iskuse ih od strane part­nera, porod­i­ca, lju­di sa koji­ma ima­ju inter­ak­ci­ju, lju­di koje jed­va poz­na­ju. Dokazi pokazu­ju da nema mes­ta, vre­me­na ili određene situaci­je gde je sek­su­al­ni napad man­je ili više moguć. Među­tim, određeni fak­tori kao što su nizak soci­jal­ni sta­tus, niska mogućnost za pre­go­varan­je, neobazi­ran­je na žen­inu sig­urnost u gradu ili strah od pri­javlji­van­ja zloči­na pre­ma žena­ma, mogu učini­ti žene više ran­jivim.

Inva­liditet je fak­tor koji može doprineti tome da žena bude više ran­ji­va napadu. The Ulti­mate Guide to Sex and Dis­abil­i­ty navo­di da: “Gen­er­al­no, malo je infor­ma­ci­ja dos­tup­no o riziku za ljude koji žive s inva­lidite­tom. Studi­je koje su sprove­dene pokazu­ju da kod lju­di koji žive s inva­lidite­tom pos­to­ji mno­go veći rizik od sek­su­alnog zlostavl­jan­ja. Bro­jke drugih studi­ja vari­ra­ju, ali rizik kod žena s inva­lidite­tom (među­nar­o­d­no) je dva do deset puta veći nego kod ostat­ka pop­u­lacije.”

Ako imaš oštećen­je vida ili imaš lim­i­ti­ranu mobil­nost, možeš biti više zav­is­na od asistenta/asistentkinje ili gen­er­al­no, spoljne asis­ten­ci­je. Ta zav­is­nost može te učini­ti dos­tup­ni­jom. Na primer, asis­tent koji te kupa i oblači ima prist­up tvom intim­nom pros­toru. Ako imaš oštećen­je vida, tvoj vodič ima mogućnost da te dira. Ako imaš inva­liditet to ne znači da moraš dozvoli­ti “neuslovni” prist­up. Niko ne tre­ba da te dira bez tvo­je dozv­ole, uključu­jući tvog asis­ten­ta.

Tvo­ja situaci­ja može te učini­ti ran­jivi­jom – ali ne ako si sprem­na da reagu­ješ. Zna­jući kako da pre­go­varaš i postaviš svo­je granice, učeći proste mere samood­brane, biti komu­nika­tiv­na u vezi bilo koje neu­god­nos­ti, biti pripreml­je­na i sprem­na da reagu­ješ, sve ovo će ti omogući­ti da se izboriš sa bilo kojom situaci­jom u kojoj se nađeš – bez obzi­ra da li imaš inva­liditet ili ne.

Da li men­tal­ni inva­liditet čini osobu lakom metom za zlostavl­jan­je? Zaš­to? Šta se može učini­ti povodom toga?

Kao bilo ko dru­gi, oso­ba s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom može da se suoči sa zlostavl­jan­jem od strane poz­nani­ka ili stran­ca. Lju­di s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom ima­ju određene dodatne ran­jivosti. Viđeni su kao lake mete, poš­to se pret­postavl­ja da neće pre­poz­nati ili shvati­ti da su zlostavl­jani i da se nji­hovoj tvrd­nji o zlostavl­jan­ju neće lako poverovati. Istraži­van­je u Odisha u Indi­ji 2004. godine pokaza­lo je da je 25% žena s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom bilo silo­vano. Per­cipi­ran­je “lakog” izvlačen­ja sa sek­su­al­nim napadom može biti fak­tor koji stavl­ja devo­jke i žene s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom u rizik. Dodat­no, žene u ovoj situaci­ji mož­da nema­ju zaštit­nu mrežu pri­jateljs­ta­va, porodice i kolegi­jalne podrške koje omogućava­ju drugim žena­ma da kažu šta se desi­lo. Takođe, one mož­da zavise od brige indi­vid­ua ili insti­tu­ci­ja, od kojih neko isko­riš­ta­va tu situaci­ju. Važno je da lju­di s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom ima­ju sek­su­al­nu edukaci­ju prik­lad­nu nji­hovim god­i­na­ma koja ne samo da uključu­je biološke čin­jenice, nego ih uči da upravl­ja­ju i uži­va­ju u veza­ma, donose odgov­orne odluke i raz­liku­ju dobro od lošeg. To pomaže ljudi­ma s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom da pre­poz­na­ju kada neko pokuša­va da ih isko­risti, da se zaštite od eksploat­aci­je i budu sposob­ni da pri­jave inci­dente mogućeg sek­su­alnog zlostavl­jan­ja.

Ratnaboli Ray, rad­ni­ca na polju men­talnog zdravl­ja iz Anjali Foun­da­tion kaže: “Gen­er­al­no, roditelji ili asis­ten­ti ima­ju samo dve opci­je kako da zaštite osobe s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom. Jed­na je da se pon­aša­ju kao nad­zor­na kam­era i kon­stant­no nad­gleda­ju svo­ju ćerku/odeljenje. Dru­ga opci­ja je da je puste da živi samostal­no, što i jeste njeno pra­vo, ali da održava­ju komu­nikaci­ju. Tre­ba da joj objasne prav­i­la sig­urnos­ti i da joj kažu da niko nema pra­vo da narušava/zloupotrebljava njeno telo. Neki roditelji se odluče za prvu, a neki za drugu opci­ju. Oni mora­ju da odluče šta je najbol­je za njih.”

Mi nikad ne ostavl­jamo moju ćerku samo sa stranci­ma jer ima inva­liditet. Nije li ona sig­ur­na od sek­su­alnog zlostavl­jan­ja?

Izveš­taj The Nation­al Crime Record Bureau iz 2007. godine pokazu­je da su u 92.5% (19,188) sluča­ja sek­su­alnog zlostavl­jan­ja napadači bili poz­nati žrt­va­ma. Od tih “poz­natih napadača” 2.1% su bili roditelji/članovi uže porodice, 36% su bile komši­je i 7,5% rođaci. Biti stranac mož­da nema veze sa tim. Po ovim sta­tis­tika­ma, tvo­ja ćer­ka ima više šanse da bude zlostavl­jana od strane nekog poz­natog.

Stavl­ja­jući je u izo­laciju od stranaca ili prati­ti je svu­da može sman­ji­ti njeno samopouz­dan­je. Ona može razvi­ti lažan osećaj sig­urnos­ti sa ljudi­ma koje poz­na­je, što je može učini­ti više ran­jivom za zlostavl­jan­je. Može izgu­biti soci­jalne situaci­je u koji­ma bi mogla da stekne pri­jatel­je i uči o odnosi­ma na dru­gači­ji način. To je teš­ka ravnoteža: u jed­nu ruku, pov­eren­je (ne para­no­ja) tre­ba da bude izgrađeno sa poz­nanici­ma, poseb­no oni­ma odgov­orn­im za njenu negu, a u drugu, ako su ove indi­vidue pred­stavl­jene kao nepogrešive, može joj biti teško da priča o bilo kakvom zlostavl­jan­ju koje može iskusi­ti od njih. Može pomis­li­ti da joj nećete poverovati.

Pos­to­ji lin­i­ja između zaštite i preza­štit­ničkog pon­ašan­ja. Gušen­je i preza­štit­ničko pon­ašan­je joj neće pomoći. Pomoći će joj osnaži­van­je znan­jem o sek­su, veza­ma i zlostavl­jan­ju. Tre­ba joj omogući­ti da bude na oprezu kako stran­ci i poz­nati inter­ak­tu­ju sa njom i osnaži­ti je da potraži pomoć ako se ika­da suoči sa zlostavl­jan­jem.

Bila sam silo­vana od strane muškar­ca. Od tada se plašim da imam inter­ak­ci­ju sa bilo kojim muškarcem. Šta da radim?

Chi­tra Joshi, savet­ni­ca iz Dilasa, ima speci­fičan savet: “Pre sve­ga, tre­ba da se setiš da si bila zlostavl­jana od strane jednog muškar­ca. To ne znači da će ti sva­ki muškarac ura­di­ti isto to. Tvoj bes, tvoj strah tre­ba da budu usmereni na tog određenog muškar­ca, a ne na čitav muš­ki rod. Imaj to na umu i polako probaj da inter­ak­tu­ješ sa bilo kojim muškarcem sa kojim si kom­for­na. To može biti tvoj brat, tvoj pri­jatelj, tvoj učitelj. Ako te čak i to plaši, nađi se sa nji­ma uz prat­nju nekog kome veru­ješ. Dru­ga opci­ja je da imaš inter­ak­ci­ju sa nji­ma na javnom mes­tu – u kafiću, učion­i­ci, na porodičnom oku­pl­jan­ju. Polako možeš da gradiš svo­je samopouz­dan­je.

Kada budeš mogla da imaš pov­eren­ja u muškarce koje poz­na­ješ, počni da otvoreno inter­ak­tu­ješ sa drugim muškarci­ma. Ako te je zlostavl­jao muškarac u koga si imala pov­eren­ja, može ti biti još teže da se opo­rav­iš. Opet, to ne znači da su svi muškar­ci koji­ma veru­ješ isti. Ne smeš da kriv­iš sebe za zlostavl­jan­je. Mož­da ćeš pomis­li­ti “Zaš­to sam mu verovala? Moje rasuđi­van­je nije u redu. Kako da imam pov­eren­ja u svo­ju odluku pono­vo? Kako sam videla ovog muškar­ca kao bra­ta ili pri­jatel­ja? Da li sam ja uradi­la neš­to da iza­zovem ovakav čin od ovog čove­ka? Ne tre­ba da veru­jem bilo kom muškar­cu jer ne znam kome tre­ba da veru­jem.” Ovak­vo krivl­jen­je sebe će te samo gur­nu­ti na veo­ma mračno mesto sa kog će ti biti veo­ma teško da se vratiš. Oštetiće ti samopoš­to­van­je i samopouz­dan­je. Kad se to desi lju­di će te još više isko­riš­ta­vati. Vrlo lako ćeš pono­vo biti žrt­va ako izgu­biš samopouz­dan­je.

Bila sam sek­su­al­no napad­nu­ta. Da li ću ikad moći da ostavim to iza sebe i nas­tavim dal­je?

Sek­su­al­ni napad može imati fiz­ičke, sek­su­alne, psi­hološke i emo­cionalne posledice. Fiz­ičke posledice mogu uključi­vati sek­su­al­no preno­sive infek­ci­je (uključu­jući HIV), trud­noću, oštećen­ja vagi­nalnog ili analnog tki­va. One se najbol­je rešava­ju med­i­cin­skom negom. Fiz­ič­ki deo sa kojim je teže nosi­ti se – koji ima psi­hološ­ki aspekt – je pri­h­vatan­je svog tela nakon napa­da. Možeš imati neg­a­tivno viđen­je svog tela, mož­da čak početi i da ga mrz­iš. Pokušaj da radiš vežbe koje će ti pomoći da vidiš svo­je telo u poz­i­tivni­jem svetlu – i da obnoviš svo­ju vezu sa svo­jim telom.

Čak i kada se izbore sa fiz­ičkim efek­ti­ma, žena­ma je teško da se nose sa emo­cional­nim post-efek­ti­ma sek­su­alnog napa­da. Oni uključu­ju: man­jak pov­eren­ja, poseb­no u sek­su­al­noj vezi; ten­den­ci­ju ka preuz­i­man­ju pot­pune kon­t­role u nekim sfera­ma; teškoće u spa­van­ju ili kon­centaci­ji; mržn­ju pre­ma sebi ili osećaj besko­ris­nos­ti; osećaj da je “pre­više ošteće­na” da bi opet imala seks; pojavlji­van­je živopis­nih flešbeko­va, za koje oki­dač može biti miris, zvuk, vid, određeno vreme u danu, ili bez ikakvog razlo­ga. Pos­to­je sluča­je­vi kada žena doživi orgazam dok je sek­su­al­no zlostavl­jana. Ovo još više kom­p­liku­je situaci­ju, dodava­jući još sra­ma, besa, kriv­ice, bola i samo-prezi­ra.

Emo­cional­no zacel­jen­je u ovakvoj situaci­ji može potra­jati i zahte­va rad. Prvo i glavno, zapamti da zlostavl­jan­je nije ni na koji način bila “tvo­ja kriv­i­ca”. Ti to nisi traži­la. Čak i ako osećaš da te je tvo­je telo izda­lo zato što si imala orgazam, čin­jeni­ca osta­je da ti to nisi traži­la. Dok se nosiš sa time pokušaj da se izboriš sa ostal­im emo­ci­ja­ma koje osećaš. Raz­gov­or sa nekim sa kime si bliska – neko ko te neće osuđi­vati – može da ti pomogne isto, čak i više od pre­mo­ta­van­ja istih stvari izno­va i izno­va u sig­urnos­ti svo­je glave. Nekim ljudi­ma je potreb­no da priča­ju o zlostavl­jan­ju, a neki­ma ne. Vidi da li želiš da se pover­iš prijatelju/prijateljici ili savetniku/savetnici.

Naprav­i­ti pauzu u sek­su u tom vre­menu je opci­ja. Mis­li o sek­su ili napadu ne mora­ju da domini­ra­ju tvo­jim živ­o­tom. Ako ti je suviše bol­no ako se osećaš sek­su­al­no, možeš se kon­cen­trisati na druge stvari u svom živ­o­tu pa se onda vrati­ti sek­su ako je pauza pomogla da prođeš kroz bol. Alter­na­tivno, možeš istraži­vati svo­je telo ako se bojiš da te neko dru­gi dodiru­je; probaj da imaš sek­su­al­no iskust­vo sa sobom pre nego što imaš seks sa nekim drugim. Na taj način možeš imati pot­punu kon­trolu nad onim što se deša­va i možeš ići svo­jim tem­pom.

Budi sves­na da možeš iskusi­ti flešbekove tokom ovog peri­o­da, čak i tokom mas­tur­baci­je. Pokušaj da ne paničiš ako se to desi. Flešbekovi mogu pruži­ti korisne infor­ma­ci­je u vezi tvog iskust­va i dati ti šan­su da pustiš neka osećan­ja. Ako osetiš da ćeš paniči­ti otvori oči i pokušaj da se smir­iš. Fokusir­aj se na neš­to u sobi što će ti dozvoli­ti da se vratiš u sadašn­jost. Pod­seti se da te niko ne zlostavl­ja sada, da se ti dodiru­ješ i da imaš kon­trolu. Imaš pra­vo da dodiru­ješ sebe, zaslužu­ješ zado­voljst­vo i zaslužu­ješ da budeš dodiri­vana na način na koji ti želiš. Zaslužu­ješ da se opo­rav­iš.

Kada si sa sek­su­al­nim part­nerom, možeš se ukoči­ti. Ne zab­o­ravi da je to seks koji želiš, dok je napad bio tuđa žel­ja namet­nu­ta tebi. Ako mis­liš da će ti del­jen­je svo­jih stra­ho­va sa part­nerom pomoći, onda ura­di to. Mož­da će ti tre­bati vre­me­na da se opustiš sa telom svog part­nera. Idi mal­im koraci­ma. Ako se otvoriš žud­nji, istraži­van­ju svo­jih sek­su­al­nih reak­ci­ja i naučiš da ti možeš da imaš kon­trolu, bićeš bliže zdrav­i­jem pros­toru gde se možeš oseti­ti toliko sig­urnom da dopustiš sebi da nemaš kon­trolu.

Evo ispovesti žene s inva­lidite­tom iz “The Ulti­mate Guide to Sex and Dis­abil­i­ty” (e.d. Kauf­man, Sil­ver­berg and Odette, 2003): “Pri­h­vatan­je kako mi se telo men­ja da toler­iše man­je stre­sa je bilo naj­važni­je u mom učen­ju da se moji cil­je­vi mogu men­jati iz min­u­ta u min­ut tokom sek­sa. Ovo nije uman­ji­lo orgazam, nego mi je dalo više flu­id­nos­ti tokom sek­sa. To priz­nan­je je učini­lo da mi bude kom­forni­je da prekinem seks u bilo kom trenutku iz bilo kog razlo­ga. Kad sam došla do te tačke – pri­marno boreći se sa mojim bolom i ograničenom mobil­nošću – bila sam bol­je opreml­je­na da se nosim sa trau­mom sek­su­alnog i emo­cionalnog zlostavl­jan­ja koja me je sprečavala da imam zdrav seks. Ako mogu da zaus­tavim seks jer su moji zglobovi bili u neu­dob­nom položa­ju, zaš­to ga ne bih zaus­tavi­la jer mi duša nije kom­for­na? Ovo je bilo neverovat­no važno za moj sek­su­al­ni opo­ravak. Kao rezul­tat, samo pre par mese­ci sam stvarno posta­la sposob­na da imam orgazam sa part­nerom.” Tokom ovog peri­o­da fiz­ičkog, emo­cionalnog i sek­su­alnog opo­rav­ka, mož­da će biti potreb­no da se men­tal­no pripremiš za bor­bu sa stig­mom koju sek­su­al­no zlostavl­jane žene u Južno Azi­jskoj kul­turi često iskuse. To se često vezu­je sa pogrešn­im viđen­jem sramote i časti. U fil­movi­ma mogu pokaza­ti žene koje su se obe­sile ili skaču u bunar, ali ovi ekstrem­ni koraci nisu oni koje žene koje iskuse napad pre­duz­mu. Čak i u tvom naj­dubljem momen­tu oča­ja posle sek­su­alnog napa­da, oduz­i­man­je svog živ­ota nije opci­ja. Zap­i­taj se: šta je ovde na koc­ki? Ako lju­di koji su opl­jačkani, fiz­ič­ki pre­tučeni ili pod­vrgnu­ti bilo kom dru­gom zločinu ne skaču sa mos­ta, zaš­to bi to radile žene koje su bile sek­su­al­no napad­nute? One su bile žrtve zloči­na kao i svi dru­gi.

Šta mogu da uradim kada me neko napadne?

Opi­ran­je je mož­da ključ­na stvar kada ti neko preti ili te napa­da. Vidi ovaj odlo­mak iz “A Health Hand­book for Women with Dis­abil­i­ties” za neke dobre ide­je kako da reagu­ješ: “Ako se žena opire nekom ko pokuša­va da je povre­di, često je sposob­na da izbeg­ne silo­van­je. Neki lju­di mis­le da će pokuša­van­je da se zaus­tavi silo­van­je učini­ti napadača više besnim. Među­tim, napadač je već opasan. Opi­ran­je silo­van­ju ti može omogući­ti da pobeg­neš, jer može pokaza­ti napadaču da je pokušaj da te silu­je pre­v­e­li­ki prob­lem. Nemoguće je da znaš kako ćeš odreago­vati ako neko pokuša da te silu­je. Neke žene se ispune besom i osete snagu koju nisu znale da ima­ju. Druge osete kao da ne mogu da se pomere. Ali zapamti, ako si silo­vana, to nije zato što nisi uspela da se odbraniš. Silo­van­je nikad nije tvo­ja kriv­i­ca. Ako te neko napadne ili pokuša da te silu­je, uči­ni sve što možeš da pobeg­neš:

  • Uči­ni neš­to što će mu biti odvrat­no, na primer bal­avi ili plju­ni.

  • Povre­di meke delove nje­gov­og tela kao što su oči, nos ili testisi, gre­ban­jem, udaran­jem ili šutan­jem.

  • Zaleti se svo­jim kolici­ma u tu osobu naj­jače i najbrže što možeš.

  • Pravi buku, vrišti ili viči “NE!” . Viči naj­glas­ni­je što možeš “UPOMOĆ!”

  • Baci biber ili zemlju u nje­gove oči. Oslepeće ga na neko vreme i biće veo­ma bol­no. Mož­da ćeš uspeti da pobeg­neš.

  • Ako lako gubiš ravnotežu najbol­je je da sed­neš pre nego što počneš da se braniš ili uzvraćaš.

  • Kada se tvoj napadač sav­i­je udari ga u nos ili oči. Možeš isko­ris­ti­ti svo­ju glavu da ga udar­iš u nos.

  • Sedeći ili klečeći položaj je sig­urni­ji odbram­beni položaj za žene koje koriste štake, čije su noge slabe, ili su nesta­bilne na noga­ma. Kada si u sedećem položa­ju udari ga štakom ili štapom.

  • Ako koris­tiš štake ili štap možeš biti dezori­jen­ti­sana ako ostaneš bez nje­ga. Ako mis­liš da će te neko napasti okreni svoj štap tako da krat­ki debe­li kraj bude uperen ka nje­mu. Ubo­di ga štapom naj­jače što možeš. Nemoj da zamahu­ješ štapom kao bejzbol pal­i­com. Tako ga je lakše zgra­biti ili izbiti iz ruke.

Ako imaš oštećen­je vida. Žene koje ima­ju oštećen­je vida mogu izgu­biti ravnotežu kad ih neko napadne. Ali možeš isko­ris­ti­ti napadače­vo telo u svo­ju korist. Probaj da nađeš mesto gde se rame i vrat spa­ja­ju. To je jed­no od najlakših mes­ta za brzo nalažen­je i daje ti dobre infor­ma­ci­je o pozi­ci­ji ostat­ka nje­gov­og tela. Onda možeš napasti nje­go­va ran­ji­va mes­ta.

Pitaj pri­jatel­ja da ti pomogne da vežbaš nalažen­je rame­na brzo, a onda nalažen­je osetljivih delo­va tela. Pri­jatelj ti takođe može pomoći da uvežbaš svo­je veš­tine. Vežban­je samood­brane može ti pomoći da se osetiš sig­urni­je i samopouz­dani­je, čak i ako nisi nikad napad­nu­ta. Vežbaj snažno, asertivno pon­ašan­je… Zapamti, čak i ako ne možeš da se odbraniš, nisi ti kri­va što si napad­nu­ta ili silo­vana.

Orig­i­nal­ni tekst prip­isu­je se zajed­ničkoj ini­ci­ja­tivi od strane Crea-ePoint of View

Link do orig­i­nalnog tek­s­ta na engleskom: 

Pre­v­ela: Van­ja Orlović

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter