NASILJE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

Seksualno uznemiravanje

Off

Pre sam mis­lila da me muškar­ci uzne­mi­rava­ju, jer ne mogu da vidim. Među­tim, kada sam pričala sa drugim pri­jatelji­ca­ma koje ima­ju oštećen­je vida i sluha, došla sam do zaključ­ka da se sve žene suočava­ju sa tim. Stim da smo mi sa oštećen­jem vida pod­ložni­je. Onda sam shvati­la da tre­ba da budem samou­v­er­e­na, jaka i da koris­tim svoj smisao za humor u takvim situaci­ja­ma. To je način kako se izbori­ti i reago­vati.”

Vani­ta, 40, žena s oštećen­jem vida.


Imam oštećen­je vida. Dok mi pomaže da pređem ulicu, oso­ba se ponekad očeše o mene. Nepri­jat­no se osećam. Šta tre­ba da radim?

U javnom pre­vozu na primer auto­busi­ma i vozovi­ma, žene često dožive da se muškar­ci češu o njih ili da ih osete. Na uli­ca­ma takođe, žene izveš­tava­ju da su praćene, da bul­je u njih, pipa­ju i izložene su nežel­jen­im i uzne­mi­rava­jućim nepris­to­jn­im primed­ba­ma i rad­n­ja­ma. Pos­to­je razne forme sek­su­alnog uzne­mi­ra­van­ja, koje su krim­i­nal­no delo.

Sek­su­al­no uzne­mi­ra­van­je na javn­im mes­ti­ma i na uli­ca­ma je čest fenomen koji nije nužno povezan sa tvo­jim inva­lidite­tom. Kako god, možeš se osećati na gubitku kako da reagu­ješ zbog svog inva­lidite­ta – pazi, čak i žene bez inva­lidite­ta se suočava­ju sa istim prob­le­mom! Kon­sul­tan­tk­in­ja Sne­hal iz Mom­ba­ja – nevla­dine orga­ni­zaci­je Akshara kaže: „Imali smo fokus grupu sa žena­ma s oštećene­jm vida. Mnoge su prošle kroz isto iskust­vo. Jed­na od njih koja je ispričala ovaj inci­dent rekla je da ona nije niš­ta uradi­la. Sve su se one osećale nepri­jat­no, ali su ćutale. Ja bih rekla, u takvim situaci­ja­ma, uvek je bol­je reago­vati nego osta­ti nema. Možeš reći oso­bi da skine svo­ju ruku sa tebe. Pričaj glas­no, tako da lju­di pored mogu to da čuju. Neko će doći da ti pomogne. Ako ne, bar će pro­lazni­ci znati šta je čovek ura­dio. Na kra­ju kra­je­va, možeš vriš­tati u pomoć.”

Mož­da ti tre­ba pomoć pri prelasku prometne ces­te, ali to ne znači da tre­ba da pri­h­vatiš uzne­mi­ra­van­je od onih koji ti ponude „pomoć”. Uzmi pris­to­jnu kon­trolu nad situaci­jom ako možeš i postavi svo­je granice. Mož­da bi mogla da kažeš oso­bi kako hoćeš da te vodi, držeći jedi­no tvoj štap ili tvoj lakat. Odbij pomoć koja ti nije potreb­na čak i ako dolazi iz najboljih nam­era. Imaj samopouz­dan­ja i budi asertiv­na, sle­di svo­je instink­te i budi sig­ur­na da si ti u pravu.

Moja ćer­ka je pošla na koledž i ja sam zabrin­u­ta da će je lju­di isko­ris­ti­ti, jer je ona koris­ni­ca koli­ca. Kako da joj pomognem da bude sig­ur­na?

Tvo­ja zabrin­u­tost je apso­lut­no razumlji­va. Istraži­van­je potvrđu­je da je sek­su­al­no uzne­mi­ra­van­je raspros­tran­jeno na koledžu u različitim delovi­ma Indi­je [1]. U ovom istraži­van­ju, 61.7 % stu­den­tk­in­ja koje su inter­vjuisane rek­le su da ima­ju lično iskust­vo sek­su­alnog uzne­mi­ra­van­ja na nji­hovim koledži­ma, da li od strane pro­fe­so­ra, drugih ne pro­fe­sorskih oso­ba ili od strane samih stu­de­na­ta.

Mno­gi stu­den­ti ne zna­ju šta da rade kada pro­fe­sor počne sek­su­al­no da se pon­aša pre­ma nji­ma, ni u sluča­ju kada on gle­da u njih ili neki deo nji­hovog tela, pravi sug­es­tivne primedbe, praveći se da je do njih doš­lo sluča­jno, ili traži sek­su­alne usluge. Oni su često pre­više uplašeni da se otvoreno ovom suprot­stave jer se boje slabih oce­na na tes­tu ili da će pasti ispite. Stu­den­ti su takođe izvršio­ci: bul­jeći, dobacu­jući nepri­jatne komentare, češući se ili trl­ja­jući se o, provalji­van­je šala sa sek­su­al­nom kono­taci­jom, ili zviž­dan­je – sve nedo­brodošle rad­nje koje čine da se žena oseća nepri­jat­no su uključene u defini­ci­ju sek­su­alnog uzne­mi­ra­van­ja.

Glavni prob­lem je što ponekad žene i muškar­ci ima­ju prob­lem da naprave raz­liku između fler­ta, sek­su­alne pažn­je i uzne­mi­ra­van­ja. Bolivud­s­ki fil­movi često prikazu­ju da heroj zviž­di ili prati hero­inu po stu­dentskom gradu, pogrešno naz­vano „oči­jukan­je“. Ovo može dovesti do toga da neki muškar­ci pomis­le da je to način da izraze svo­ja intereso­van­ja. Među­tim, za žene, ovo može biti iskust­vo tero­ra i često spa­da u kat­e­gori­ju sek­su­alnog uzne­mi­ra­van­ja. Strah od ovo­ga ne može držati ženu podal­je od koledža ili uži­van­ja u nji­hovom kam­pusu! Ključno za ženu je da iden­ti­fiku­je šta je za nju nežel­jeno ili nedo­brodoš­lo i pre­poz­nati to kao sek­su­al­no uzne­mi­ra­van­je.

Biti koris­ni­ca koli­ca ne poveća­va niti sman­ju­je šanse tvo­je ćerke da bude sek­su­al­no uzne­mi­ra­vana, ali to može ograniča­vati način na koji će reago­vati – zbog njene ograničene pokretljivosti bežan­je mož­da neće biti opci­ja. Pričaj sa njom o alter­na­tivn­im način­i­ma reago­v­an­ja u takvim situaci­ja­ma, ili da bar bude sposob­na da pre­poz­na takvu situaci­ju. Ostavi otvorene kanale komu­nikaci­je za nju i ohrabruj je da priča o bilo kojoj takvoj uzne­miru­jućoj situaci­ji sa tobom ili njen­im prijateljima/prijateljicama. Tvo­ja ćer­ka tre­ba da zna da ona može da se suprot­stavi nasil­niku, budi jas­na i glas­na o njenom nezado­voljstvu i da si ti uz nju.

Ako je uzne­mi­ra­van­je ozbiljno i tra­jni­je može pris­tupi­ti Wom­ens Devel­op­ment Cell njenog koledža i pod­neti for­mal­nu (pisana for­ma) ili nefor­mal­nu (anon­im­nu) žal­bu odgo­vara­jućem odboru. Ako joj je hit­no potreb­na pomoć, može poz­vati tebe, prijatelja/prijateljicu kome/kojoj veru­je ili sos tele­fon za žene i decu. Tvo­ja podrš­ka je od ključnog znača­ja za jačan­je njenog verovan­ja da se ona može efek­tivno nosi­ti sa mogućim sluča­je­vi­ma sek­su­alnog uzne­mi­ra­van­ja na koledžu.

Imam oštećen­je sluha. Moje kolege nas­tavl­ja­ju da priča­ju između sebe i gleda­ju me na čudan način koji mi je nepri­jatan. Šta da radim?

Žene s inva­lidite­tom često se suočava­ju sa „dvostrukom diskrim­i­naci­jom“ – kao žene i kao osobe koje žive sa određen­im inva­lidite­tom. Mož­da želiš da razmis­liš o izvoru diskrim­i­naci­je sa kojim se suočavaš: da li je tvoj iden­titet kao žena ili tvoj inva­liditet? U oba sluča­ja, ako ti to izazi­va nelago­du i ima uti­caj na tvo­ju pro­duk­tivnost i blagostan­je na poslu, moraš ga se reši­ti. Ako osećaš da je uzne­mi­ra­van­je zbog tvog inva­lidite­ta, pokušaj da pričaš sa nji­ma. Mož­da oni to ne rade namer­no i mož­da će sta­ti kada im ti jed­nom objas­niš svo­ju per­spek­tivu. Deleći svo­ja osećan­ja sa kole­gom može pomoći; možeš zatraži­ti od kolege da bude sa tobom kada se kon­fron­ti­raš oni­ma koji ti prave prob­lem.

S druge strane, ako je pon­ašan­je sek­su­al­no i uvredlji­vo za tebe, tre­ba tome dru­gači­je da priđeš. Sek­su­al­no uzne­mi­ra­van­je na rad­nom mes­tu često doživl­java­ju radne žene širom grado­va i po sek­tori­ma: San­hi­ta, nevlad­i­na orga­ni­zaci­ja iz Kalkute, pro­cen­ju­je da 35 pos­to žena u for­mal­nim sek­tori­ma u Kalku­ti se suoči­la sa nekim oblikom sek­su­alnog uzne­mi­ra­van­ja, nevla­dine orga­ni­zaci­je Hen­gasara Hakki­na Sang­ha iz Ban­ga­lo­ra i Sak­shi iz Nju Del­hi­ja otkrili su da je to širom raspros­tran­jeno u tim gradovi­ma (do 49 pos­to) i da je stvaran broj daleko veći nego što ankete pokazu­ju. 1997. godine, Vrhovni sud Indi­je doneo je Vishakha uput­st­vo koji pre­poz­na­je tu real­nost i čini obavezne sve kance­lar­i­je da ima­ju meh­a­nizme da se izbore sa tim.

Praćen­je osobe, zuren­je, pre­bli­zo sta­jan­je, nežel­jeno trl­jan­je, milo­van­je ili dodiri­van­je, pravl­jen­je sug­es­tivnih faci­jal­nih ekspre­si­ja i gesto­va, obeća­van­je rad­nih ben­efi­ci­ja u zamenu za sek­su­al­nu uslugu, ili pret­nje da joj se pro­fe­sion­al­no nau­di uko­liko određene sek­su­alne rad­nje ne budu preuzete sve je to sek­su­al­no uzne­mi­ra­van­je. Kri­tičan fak­tor je da li je pon­ašan­je nedo­brodoš­lo: uti­caj uzne­mi­ra­van­ja na pri­mao­ca je rel­e­vant­ni­ji nego namere nasil­ni­ka.

Kon­fron­ti­ra­jući se nekom ko te uzne­mi­ra­va je uvek teško, ali oni koji su to uradili reći će ti da je gov­or o tome najbolji način da se to i zaus­tavi. Ako uzne­mi­ra­van­je ne prestane uprkos tvo­jim pon­avl­jan­im prigov­orima, obrati se višem ili HR odel­jen­ju. Ako je tvo­ja kance­lar­i­ja ispuni­la Vishakha uput­st­vo oni će imati komitet sek­su­alnog uzne­mi­ra­van­ja gde možeš da pod­ne­seš žal­bu. Koris­no je imati detaljne podatke o sluča­je­vi­ma uzne­mi­ra­van­ja (na primer, na dan X on je ostavio poruku na tvom stolu, ili pornograf­sku fotografi­ju, ili na dan Y on je napravio nepris­to­jne gestove) koji će pomoći komite­tu da sprovede svo­ju istragu. Ako takav komitet ne pos­to­ji, zalaži se za nje­go­vo osni­van­je. Alter­na­tivno, ti takođe možeš otići i u poli­ci­jsku stan­icu i uloži­ti žal­bu na osnovu člana 354 i člana 509 IPC-a. Pridruži se nevladi­noj organ­zaci­ji za pomoć ako je potreb­no.

Muškar­ci često dobacu­ju „prl­jave komentare“ kada moja ćer­ka pro­lazi uli­com. Ona ima intelek­tu­al­ni inva­liditet i mis­lim da njen gov­or tela privlači nežel­jenu pažn­ju. Kako joj mogu pomoći?

Lju­di koji ima­ju intelek­tu­al­ni inva­liditet nalaze smisao sve­ta na kom­plek­sni­je i dru­gači­je načine. Za njih, društveni sig­nali i društveni pro­tokoli mogu biti ekstrem­no iza­zovni. Roditelji žena s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom ponekad priča­ju o teškoća­ma koje ima­ju u spreča­van­ju nji­hovih ćer­ki da se dodiru­ju ili izla­gan­ju svo­jih delo­va tela u javnos­ti, iako je to učin­jeno deči­jom naivnošću. Šira pub­li­ka može pogrešno razumeti ove rad­nje, ostavl­ja­jući ženu s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom ran­jivi­jom uzne­mi­ra­van­ju i zlostavl­jan­ju. Žena s intelek­tu­al­nim inva­lidite­tom može se takođe suoči­ti sa uzne­mi­ra­van­jem jer oni ne mogu da razume­ju da su određene rad­nje sek­su­al­no uzne­mi­ra­van­je, ili nisu sposob­ne da to artikulišu ili pri­jave. Ili zbog toga što su one često sves­no ili nesves­no naučene da budu poslušne i u skladu sa svim i svakim, i nije im data šansa da izraze sebe i ost­vare svo­ju volju.

Ratnaboli Ray, rad­ni­ca na polju men­talnog zdravl­ja iz Anjali fon­daci­je, kaže: „Prva stvar koju tre­ba da uradiš je da kroz svo­je reči i rad­nje kažeš joj da ako se neš­to dogo­di, uz tebe sam. Uz sve tvo­je prob­leme, neuspe­he, nevol­je, uz tebe sam. Ovaj stav će ti pomoći da izmamiš infor­ma­ci­ju iz nje. Roditelji­ma se često desi da uz sav pro­tek­cionizam, ako se bilo šta dogo­di sa nji­hovom ćerkom, oni se naljute i počin­ju da je osuđu­ju. Ok, nežel­je­na stvar se dogodi­la sa ćerkom, ali ne budite uplašeni, ne budite uzne­mireni. Ostan­ite uz nju. Jed­nom kad naučite i razumete šta se deša­va sa vašom ćerkom možete preuzeti sledeće korake ili uključu­jući poli­ci­ju, ili psi­hi­ja­tra itd. Počnite da je učite o dobrom i lošem dodiru i žel­jenoj i nežel­jenoj pažn­ji. Da bi učinili učen­je lakše za nju, možete čak i da odše­tate sa njom do mes­ta gde su je obično mal­tre­ti­rali. Po vašoj reak­ci­ji ona će nežno pokupi­ti sig­nale i razumeti šta tre­ba da se radi u takvoj situaci­ji.

Moj/a perosnalni/lna asistent/kinja pomaže mi da se oku­pam, obučem, jedem itd. Ponekad dok obavl­ja određene zadatke dodirne me neprimereno. Osećam se veo­ma nepri­jat­no, ali šta mogu da uradim?

Ponekad zadaci tvog/tvoje personalnog/ne asistenta/kinje mogu biti lične prirode koji se mogu doživeti kao nametljivi ako nisi navikla na to. Na primer, ako on ili ona men­ja tvo­je pelene ili stavl­ja kateter, granice pri­vat­nos­ti mogu biti nejasne. Zap­i­taj se oko neko­liko pitan­ja da bi ti bila jas­ni­ja priro­da tvo­je nepri­jat­nos­ti. Da li rad­n­ja (stavl­jan­je katetera) izazi­va osećaj nepri­jat­nos­ti? Da li je dodir taj koji je nekako pogrešan? Da li je bio sluča­jan ili nam­er­an? Da li se to dogodi­lo samo jed­nom ili se događa­lo izno­va i izno­va? Veruj svo­joj reak­ci­ji. Ti ćeš biti u stan­ju da odgonet­neš dobar dodir od lošeg. Ako je dodir nedo­brodošao, onda je svakako prekršaj.

Ti prva moraš da komu­ni­ci­raš o svo­joj nepri­jat­nos­ti sa svo­jim personalim/lnom asistentom/kinjom, ali način na koji to uradiš zav­isiće od toga ko je. Ako je to zaposleni/a personalni/a asistent/kinja, možeš im objas­ni­ti kako želiš da budeš kupana ili oblače­na i reći im da ne rade šta god su radili, a čini­lo te da se osećaš nepri­jat­no. Ako ne možeš gov­oriti sa svojim/svojom personalnim/om asistent/kinjom, ili nedo­brodoš­lo pon­ašan­je se nas­tavi, popričaj sa nekim članom porodice kojem veru­ješ. Mož­da će biti mno­go teže da pričaš ako je personalni/na asistent/kinja neko od tvo­je porodice; u tom sluča­ju pričaj sa članom porodice kojem veru­ješ. Oni ti mogu pomoći da staviš tačku na tu priču.

1.Kako je CREA fem­i­nis­tič­ka orga­ni­zaci­ja za ljud­s­ka pra­va sa sedištem u Nju Del­hi­ju, Indi­ja, u preve­den­im tek­stovi­ma će se često sus­re­tati podaci koji su vezani isključi­vo za Indi­ju.

Orig­i­nal­ni tekst prip­isu­je se zajed­ničkoj ini­ci­ja­tivi od strane Crea-ePoint of View.

Link do orig­i­nalnog tek­s­ta na engleskom: Sex­u­al harass­ment

Pre­v­ela: Van­ja Orlović

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter