RAĐANJE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

Usvajanje deteta

Off

Zakon priča o “deči­joj soci­jal­noj pomoći” i inter­pretaci­ja admin­is­tra­to­ra je da deči­ja soci­jal­na pomoć neće biti uruče­na ako je usva­jač oso­ba s inva­lidite­tom… Znam za bar dva nedavna sluča­ja gde jedan od roditel­ja s inva­lidite­tom ima oštećen­je vida. Prvo su bili obeshrabreni od strane agen­ci­ja za usva­jan­je, a kada je sila i uti­caj isko­rišten, popustili su.”

Kan­chan Pam­nani, advokat­i­ca i prav­na zas­tup­ni­ca sa oštećen­jem vida, Mom­baj


Može li žena da usvo­ji dete u Indi­ji? Da li će moje godine (imam 41) ili inva­liditet biti sma­trani neg­a­tivn­im fak­tori­ma?

Po zakonu, prospek­tivni roditelji usva­jači čije ukup­ne godine (tvo­je i godine tvog bračnog para zajed­no) iznose 90 god­i­na ili man­je mogu da usvo­je bebe ili mladu decu. Samohrani roditelj koji nije star­i­ji od 45 god­i­na takođe može da usvo­ji bebe ili mladu decu. U sluča­ju star­i­je i dece s inva­lidite­tom, gorn­ja staros­na grani­ca može biti flek­si­bil­na u zav­is­nos­ti od pred­nos­ti sluča­ja. U bilo kom sluča­ju, moraš biti odrasla i raz­li­ka u god­i­na­ma između tebe i dete­ta mora biti naj­man­je 21 god­inu.

Ako tvo­je brige nisu vezane za zakon, onda nema “ide­alnog” vre­me­na da se postane maj­ka. Mož­da se u tvom društvu češće vidi neko ko prvo dete ima u svo­jim kas­nim dvade­se­tim god­i­na­ma i sa kom­plet­nom porod­i­com do 35. godine. Ipak, to ne znači da bilo šta što se raz­liku­je od toga nije ispravno. Zapra­vo, norme oko bra­ka i dece se same mno­go men­ja­ju i ono što je bilo pre 5, 10, ili 15 god­i­na više nije tako. Žene se uda­ju kada one mis­le da je pra­vo vreme i ima­ju decu samo onda kada su spremne – bilo to rađan­jem ili usva­jan­jem.

Slično, dok ne pos­to­ji zakon­s­ka grani­ca koja spreča­va osobu s inva­lidite­tom da usvo­ji dete, možeš se suoči­ti sa stig­mom. Agen­ci­je za usva­jan­je će mož­da pokušati da ti daju neg­a­tivnu ocenu navodeći da nećeš biti u stan­ju da se brineš o dete­tu i nje­gov­oj ili njenoj dobro­biti, ali nemoj da te to obeshrabri. Žena s inva­lidite­tom koja je biološ­ka maj­ka brine o svom dete­tu, zar ne? Neki mogu da dove­du u pitan­je kako ćeš moći da odga­jaš dete s obzirom na tvoj inva­liditet i asis­ten­ci­ju koja ti je potreb­na. Opet, majke koje nema­ju inva­liditet često una­jmlju­ju pomoć za brigu o svo­joj deci.

S obzirom na tvoj inva­liditet – i tvog part­nera, ako ga on ili ona takođe ima – lju­di mogu prav­i­ti okrutne opaske kako uniš­tavaš dete­tov živ­ot doda­van­jem nežel­jenih “tere­ta” i “odgov­ornos­ti” u nje­gov ili njen živ­ot. To nije isti­na! Sva­ka maj­ka je različi­ta u način­i­ma koje utiču na dete – neke su inteligentne, neke polemične, neke su pro­fe­sion­alne u svom poslu i ima­ju malo slo­bodnog vre­me­na, a druge, kao ti, mogu imati inva­liditet. Mož­da nećeš imati bezuslovnu podršku porodice, pri­jatel­ja i većeg društ­va na isti način kako dru­gi parovi ima­ju.

Slo­bodne žene, lezbe­jke i druge žene koje su viđene kao žene koje se ne ukla­pa­ju u društveni ide­al wom­an­hood – uključu­jući zapos­lene žene – suočava­ju se sa sličn­im prob­lemi­ma. Čak i kada pos­to­ji podrš­ka, odlu­ka je često preispi­ti­vana. “Da li stvarno mis­liš da možeš da iza­đeš na kraj sa ovim? Da li si fer pre­ma dete­tu koje ćeš usvo­ji­ti? Šta će lju­di mis­li­ti ako neu­da­ta žena ima dete?” Društ­vo se često zgroža­va nad slo­bod­nim žena­ma koje odluče da odga­ja­ju decu, pod pogrešn­im verovan­jem da bez muškar­ca i žene porod­i­ca ne može biti kom­plet­na. U real­nos­ti, pos­to­ji mno­go različi­tih tipo­va porod­i­ca – zajed­ničke porodice, samohrani roditelji, gej roditelji – i sreća dete­ta ne zav­isi samo od struk­ture porodice.

Odlukom da usvo­jiš dete, daješ nje­mu ili njoj brižnu majku i porod­icu – tebe kao majku ne određu­je tvoj inva­liditet i niko ne tre­ba da uči­ni da se osećaš tako. Mnoge žene s inva­lidite­tom su uspešno usvo­jile i odga­jile decu i tako možeš i ti.

Moj inva­liditet je genet­s­ki. Da li tre­ba da usvo­jim bebu da izbeg­nem rađan­je dete­ta s inva­lidite­tom?

Možeš usvo­ji­ti dete koje nema inva­liditet ako želiš, ali pos­to­ji par stvari koje tre­ba da uzmeš u obzir. Iako imaš genet­s­ki inva­liditet, ne mora da znači da će ga tvo­ja beba imati. Genet­s­ki inva­liditeti mogu da preskoče gen­eraci­je. Na primer, ako ti i tvoj suprug imate oštećen­je vida vaša deca ga ne mora­ju imati. Pop­u­larni mit je da “inva­liditet daje inva­liditet”, ali to često nije slučaj.

Takođe, uzmi u obzir da tvo­je usvo­jeno dete mož­da ima svoj set genet­skih prob­le­ma, koji mož­da hoće, ali mož­da i neće, se man­i­festo­vati u kas­ni­jem živ­o­tu. Ili tvo­je usvo­jeno dete može da dobi­je inva­liditet kas­ni­je u živ­o­tu, pa ako želiš da usvo­jiš da bi se osig­u­rala da ćeš imati dete koje nema inva­liditet, ne pos­to­je garan­ci­je za to. Zapamti, ti si živela svoj živ­ot do sada sa inva­lidite­tom – ko ili šta može da kaže da tvo­je dete neće to moći?

(Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Eugenics)

Mogu li da usvo­jim dete s inva­lidite­tom? Ako mogu, o čemu tre­ba da razmis­lim pre nego što done­sem odluku?

Evo par stvari koje tre­ba da uzmeš u obzir kada se radi o usva­jan­ju dete­ta s inva­lidite­tom. Pos­to­je razni inva­liditeti i sva­ki ima svo­je iza­zove. Zato je važno da pažlji­vo razmis­liš kojem bi tipu dete­ta bila najbolji roditelj i da budeš iskre­na sa sobom u donošen­ju ove odluke. Na primer, možeš biti kom­for­na sa dete­tom koje ima fiz­ič­ki inva­liditet, ali biti nesig­ur­na oko usva­jan­ja dete­ta sa men­tal­nim inva­lidite­tom. Ako razmišl­jaš da usvo­jiš dete koje ima inva­liditet, važno je da se mak­si­mal­no informišeš o priro­di i ograničen­ji­ma inva­lidite­ta. Provođen­je vre­me­na sa roditelji­ma koji ima­ju decu sa sličn­im inva­lidite­tom može biti od ogromne pomoći. Pokušaj da real­is­tično proceniš sa čime možeš da se nosiš – emo­cional­no, fiz­ič­ki, finan­si­js­ki i na sva­ki dru­gi način.

Ako razmišl­jaš da usvo­jiš dete s inva­lidite­tom, nemoj to da radiš iz milostin­je ili sažal­jen­ja – dete s inva­lidite­tom je jed­nako u stan­ju da vodi svoj i daje radost tvom živ­o­tu kao i bilo koje dru­go dete, pod uslovom da se nalazi u sre­di­ni punoj ljubavi i podrške.

Orig­i­nal­ni tekst prip­isu­je se zajed­ničkoj ini­ci­ja­tivi od strane Crea-ePoint of View

Link do orig­i­nalnog tek­s­ta na engleskom: Adopt­ing a child

Pre­v­ela: Van­ja Orlović

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter