RAĐANJE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

Briga o detetu

Off

Sva­ka maj­ka i dete razvi­ja­ju nji­hov vlasti­ti jezik komu­nikaci­je, jed­no sa drugim. Imam oštećen­je vida, ali dok moj sin nije pro­pričao, mogao mi je reći na nje­mu svo­jstven način ono šta želi.“

Neha Pavaskar, 36, žena s oštećen­jem vida


Potreb­no mi je mno­go asis­ten­ci­je kako bih brin­u­la o svom dete­tu, da se jed­va osećam kao maj­ka.

Novorođenče zahte­va kon­stant­nu pažn­ju i negu i ako se stim nosi sama, to može biti zamorno za svaku novu majku. Bez obzi­ra na inva­liditet, sko­ro sve majke se oslan­ja­ju na svo­je porodice, pri­jatel­je, komši­je ili kućne radnike/radnice.

Ako tvoj inva­liditet znači da ti je potreb­na asis­ten­ci­ja za tvoj dnevni rad, verovat­no ćeš tre­bati i asis­ten­ci­ju i u vezi bebinih dnevnih potre­ba. Na primer, novorođenčad tre­ba često hran­i­ti i presvlači­ti i ako se često zama­raš, imaš ograničenu mobil­nost gorn­jih ekstrem­ite­ta, ili inva­liditet koji podrazume­va da će ti biti potreb­na dodat­na asis­ten­ci­ja oko fiz­ičk­ih zadata­ka, ne daj se obeshrabri­ti. Čak i kad pitaš drugu osobu da ti bude oči, uši, ruke ili noge, ti si ta koja odluču­je kako udo­volji­ti bebin­im potre­ba­ma, njenoj sig­urnos­ti i ti donosiš odluke o njegovom/njenom blagostan­ju. Zapamti, bez obzi­ra koliko ti je asis­ten­ci­je potreb­no, ti si i dal­je maj­ka svo­je bebe. Ako držiš svo­ju bebu, ona može vide­ti tvo­je lice, čuti tvoj glas i oseti­ti tvo­je telo i možeš biti ubeđe­na da beba zna ko je nje­na maj­ka – ti!

Zbog mog inva­lidite­ta, kako mogu brinu­ti o dnevn­im potre­ba­ma svo­je bebe?

  • Dojen­je. Veći­na žena uči da doji svo­je bebe tako što gleda­ju druge žene u svo­jim porodica­ma ili zajed­ni­ci, tako da ako poz­na­ješ majku koja ima isti inva­liditet kao i ti, možeš je pitati za savet. Pron­ađi udoban položaj. Mož­da je lakše da dojiš svo­ju bebu ako sediš na stoli­ci ili kreve­tu gde možeš malo osloni­ti leđa i takođe pod­boči­ti svo­je ruke. Takođe pomaže da osloniš svo­je noge na neš­to, vodeći raču­na da je i tvo­ja beba dobro oslon­je­na. Koristi jas­tuke ili stavi urolanu tkan­inu pod nju. Ako imaš ograničenu upotre­bu svo­jih ruku ili gorn­jih ekstrem­ite­ta, pitaj nekog da ti asi­s­ti­ra ako je potreb­no. Čak i ako ne držiš bebu u naručju, ona će i dal­je moći da vidi tvo­je lice i da oseti toplo­tu i poz­nat miris tvog tela i poveza­ti svo­ju ishranu sa tobom. Takođe može ti biti lakše da leg­neš po strani sa bebom kraj tebe, oslon­je­na na jas­tuk ili umotanu tkan­inu.
  • Uteši­ti bebu. Zdra­va beba uglavnom pravi mno­go buke kada je glad­na ili kad se ne oseća dobro. Uko­liko imaš oštećen­je ili delim­ično oštećen­je sluha tre­ba da budeš blizu svo­je bebe što je više moguće kako bi mogla vide­ti kada je tvo­joj bebi potreb­na pažn­ja. Noću, spavaj blizu bebe kako bi mogla da osetiš kad se pomera. Ako imaš oštećen­je gov­o­ra, koristi znakovni jezik čak i ako tvo­ja beba čuje. Na taj način uspostavl­jaš oblik komu­nikaci­je sa svo­jim dete­tom za ceo živ­ot.
  • Spa­van­je sa bebom. Mož­da ćeš se bol­je odmori­ti ako beba spa­va kraj tebe. Ako imaš oštećen­je vida ili sluha, ti ćeš uvek znati uz pomoć pokre­ta ili zvu­ka da je tvo­ja beba glad­na ili je tre­ba presvući. Ako imaš otežan hod, imaj zal­i­he maram­i­ca, pele­na ili čiste odeće kraj sebe kako bi mogla presvući bebu tokom noći, a da ne moraš usta­jati. Ako je tvoj inva­liditet takav da se možeš pre­vr­nu­ti na bebu, ili ako moraš spa­vati sedeći uspravno, možeš naprav­i­ti mali krevet sa strani­ca­ma kako bi beba mogla da spa­va unutra kraj tebe.
  • Presvlačen­je i čišćen­je bebe. Dok presvlačiš bebu , ona će se mož­da mno­go pomerati, čineći pro­ces mno­go težim. Pokušaj da joj daš malu igračku ili neš­to s čim bi se mogla igrati kako bi joj odvraća­lo pažn­ju. U zav­is­nos­ti od tvog inva­lidite­ta mož­da ćeš se morati oslan­jati na članove porodice ili asistenta/kinju da bi presvuk­la svo­ju bebu. U tom sluča­ju, uči­ni da mesto gde se presvlači beba bude tebi blizu tako da beba može uvek da čuje tvoj glas i vidi tvo­je lice dok je presvlačen­je u toku. Ako imaš jed­nu ruku ili ograničenu upotre­bu tvo­jih ruku i nogu, možeš početi da učiš svo­ju bebu kako da ti pomogne da je obučeš za spa­van­je nakon što je mesec dana stara. Nakon što postaviš čis­tu krpu ispod nje, podig­ni njenu zad­njicu 2 do 3 puta. Ura­di to sva­ki put kad je presvlačiš i usko­ro će ona da počne da sama diže svo­ju zad­njicu kad god oseti da je dodiru­ješ na tom mes­tu. To će tebi uči­ni lakšim da postaviš krpu ispod nje. Ako imaš oštećen­je vida, drži bebinu zad­njicu ispod tekuće vode kako bi mogla biti adek­vat­no oprana, ili koristi tanku, mokru krpu kako bi mogla oseti­ti stolicu i u pot­punos­ti je ukloni­ti.
  • Nošen­je i kre­tan­je sa bebom. Ako započneš dok je beba mala, brzo ćeš se nav­ići na osećaj nošen­ja svog dete­ta. Kako beba posta­je veća i teža, tvo­je telo i ravnoteža će se pri­lagodi­ti povećan­ju njene težine, ali zapamti, šta važi za jedan mesec mož­da neće važi­ti sledećeg mese­ca. Ako imaš ograničenost pokre­ta svo­jih ruku ili nogu, mož­da će ti biti teško da održiš svo­ju ravnotežu i mož­da će te don­ji deo leđa boleti. Ako koris­tiš štake ili štap pri­likom hodan­ja, mož­da će ti biti lakše da nosiš svo­ju bebu na leđi­ma. Ako si koris­ni­ca koli­ca i ruke su ti potreb­ne da bi upravl­jala kolici­ma, možeš da koris­tiš remen da bi držala svo­ju bebu, pričvrsteći ga o svoj pojas kaišem. Ako imaš napade, ti najbol­je znaš koliko često ih imaš i koliko su ozbiljni. Ako dobi­ješ napad dok držiš malu bebu i ispustiš je, može biti gad­no povređe­na ili čak umreti. S toga ako je moguće, pokušaj da uvek imaš nekog kraj sebe i bebe ko nema napade dok je nosiš.
  • U koraku sa bebin­im pokre­ti­ma. Kada bebe prvo nauče da puza­ju i hoda­ju samostal­no, to može biti teško za svaku majku ili oca da ih prati! Bebe se mogu kre­tati neverovat­nom brzi­nom i lako je da se povrede. Ako tvo­ja pokretljivost znači da ne možeš trčati za svo­jom bebom kako bi je saču­vala od opas­nih situaci­ja, veži nisku oko bebinog pojasa kako bi je mogla brzo povući na sig­ur­nu ter­i­tori­ju. Niska može takođe da bude vezana za tvoj pojas ako ne možeš da je držiš svo­jim ruka­ma. Ako imaš oštećen­je vida, možeš veza­ti neš­to što pravi buku oko njenog član­ka ili pojasa. Na ovaj način možeš je uvek čuti i znati gde je.
  • Hran­jen­je bebe kako odras­ta. Ako imaš oštećen­je vida, stavi svo­ju bebu na udob­no i sig­urno mesto kako ne bi mogla da padne i koristi čvrste čini­je za hranu kako ih ne bi mogla sruši­ti. Uzmi malu količinu hrane (ne veću od kikirik­i­ja) i polako je hrani svo­jom rukom. Ako odlučiš da koris­tiš kašiku, koristi jed­nu ruku da staviš malu količinu hrane na malu kašiku i da odstraniš višak. U među­vre­menu palac druge ruke stavi ispod bebine brade i pomer­aj kašiku koris­teći svoj palac kao vodič. Ako imaš ograničenu snagu i koor­di­naci­ju gorn­jih ekstrem­ite­ta, možeš hran­i­ti svo­ju bebu sedeći kraj nje, tako da nećeš morati da se nag­in­ješ mno­go napred. Ako ne možeš sama da hraniš svo­ju bebu, možeš ses­ti blizu nje što je više moguće i pričati sa njom dok joj neko dru­gi daje hranu. To će pomoći njoj da te pre­poz­na kao osobu koja joj daje hranu kada je glad­na.

(Izvor: A Health Hand­book for Women With Dis­abil­i­ties ed Maxwell, Belser, and David, 2007)

Orig­i­nal­ni tekst prip­isu­je se zajed­ničkoj ini­ci­ja­tivi od strane Crea-ePoint of View
Link do orig­i­nalnog tek­s­ta na engleskom: Car­ing for your baby
Pre­v­ela: Van­ja Orlović

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter