RAĐANJE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

Rađanje

Off

Pri­likom posled­nje posete lekaru pita­la sam ga da li će mi induci­rati rani­ji porođaj poš­to sam u riziku zbog moje autonomne dis­re­flek­si­je (da ne spom­in­jem da ćemo najverovat­ni­je imati veliku bebu poš­to ni moj muž ni ja nis­mo mali lju­di). Nije hteo da se obaveže još uvek. Mene i moju trud­noću tre­ti­ra isto kao što bi i bilo koju drugu. Lepo je što nije pre­više zabrin­ut i što će me tre­ti­rati kao sve nje­gove paci­jen­tk­in­je. Nar­avno, kako se pri­b­ližava­mo ter­minu, verovat­no će biti više prob­le­ma i briga, ali sada, ja sam ista kao bilo koja dru­ga trud­ni­ca. Lepo je kon­ačno biti donek­le nor­mal­na!”

Muffy Davis, koris­ni­ca koli­ca


Kako ću proći kroz porođaj sa mojim inva­lidite­tom?

Prirod­no je da se osećaš anksiozno u vezi rađan­ja – bez obzi­ra da li imaš inva­liditet ili ne. Žena može biti zabrin­u­ta oko bola, poten­ci­jal­nih kom­p­likaci­ja, ili jed­nos­tavno zbog čin­jenice da donosi ljud­sko biće na svet! Među­tim, zapamti, žene pro­laze kroz porođaj od počet­ka vre­me­na. To je priro­dan pro­ces, pa veruj u svo­ju sposob­nost da se možeš nosi­ti sa tim. Iako je pro­ces porođa­ja isti za žene s inva­lidite­tom kao i za žene koje ga nema­ju, mož­da ćeš morati da uzmeš par stvari u obzir zbog tvog inva­lidite­ta.

Porađan­je je teško za svaku ženu i može ti pomoći ako imaš svog part­nera, prijatelja/prijateljicu ili člana porodice kraj sebe, jer ti oni mogu dati sig­urnost tokom tog proce­sa. Ako imaš oštećen­je sluha ili poteškoća u komu­ni­ci­ran­ju ova oso­ba takođe može biti kanal komu­nikaci­je između doktora/doktorice i tebe koja će se pobrinu­ti da razumete jed­no dru­go. Zdravstveni rad­ni­ci mož­da ne zna­ju znakovni jezik što može otežati komu­nikaci­ju sa ženom oštećenog sluha. Ponekad, žene sa povre­dom kičme nisu obaveštene o mogućnos­ti pojave dis­re­flek­si­je tokom porođa­ja, što može biti fatal­no ako se ne prati.

Ako se brineš da će tvoj inva­liditet uti­cati na pro­ces rađan­ja, informiši se o tome kako možeš učini­ti taj pro­ces što je moguće više pri­jatan. Pričaj sa osobom koja će te porađati, objas­ni sve potrebe ili brige koje imaš. To će mu/joj omogući­ti da ti pomogne pri­likom porođa­ja na najbolji mogući način.

Kako ću znati kada počin­je porođaj?

Porođaj obično počin­je posle 8. mese­ca trud­noće. Tokom ovog peri­o­da beba će se spusti­ti niže u tvom stom­aku i mož­da će ti biti lakše da dišeš. Tokom posled­njih par nedel­ja trud­noće možeš oseti­ti da ti se mater­i­ca steže par puta na dan ili mož­da samo par puta nedeljno. Taj osećaj je samo vež­ba kon­tak­ci­ja, ne pravi porođaj. Može biti čud­no i tra­jati par min­u­ta, ali obično ne boli i nema pon­avl­ja­juće šeme. Ako imaš oduze­tost don­jih ekstrem­ite­ta i nemaš osećaj u pre­delu stom­a­ka, verovat­no ćeš ipak moći da pre­poz­naš kada beba bude sprem­na da iza­đe napol­je. Oduze­tost može spreči­ti da osećaš bol, ali tvo­ja mater­i­ca će imati dru­gači­ji osećaj, dajući ti do znan­ja da si u final­noj stazi trud­noće.

Pos­to­je tri glav­na zna­ka koje ti telo može dati kada krene porođaj (mož­da se i ne dese uopšte i mogu da se dese bilo kojim redom) – provid­na ili ružičas­ta sluz iz vagine, voda koja izlazi iz vagine kada voden­jak pukne; kon­trak­ci­je i poče­tak bola u stom­aku. Tokom kon­trak­ci­je mater­i­ca se steže i posta­je tvr­da, a onda se opuš­ta i posta­je mekana. Na početku, kon­trak­ci­je mogu nas­tu­pati sa raz­makom od 10, 20 min­u­ta ili više. Kada kon­trak­ci­je postanu reg­u­larne (vreme između svake je pri­b­ližno isto) pravi porođaj počin­je. Kon­trak­ci­je su obično bolne, ali ako nemaš osećaj u stom­aku obično možeš vide­ti ili oseti­ti promene jer stom­ak posta­je veo­ma tvrd tokom kon­trak­ci­je, a zatim pono­vo mekan. Ako imaš pril­ično visoku povre­du kičme, možeš dobiti izne­nad­no i opas­no povećan­je krvnog pri­tiska sa jakim glavobol­ja­ma i teškim zno­jen­jem tokom porođa­ja.

Ako iskusiš bilo koji ili sve od ovih simp­toma, kon­tak­ti­raj svog/svoju doktora/doktoricu ili babicu odmah – tvo­ja beba je na putu.

S obzirom na moj inva­liditet, hoću li morati da se porodim operaci­jom?

Žene s inva­lidite­tom kao i žene bez inva­lidite­ta mogu porodi­ti svo­ju bebu putem operaci­je. Među­tim, nije ispravno pret­postavl­jati da će trud­ni­ca s inva­lidite­tom biti u mogućnos­ti da se poro­di samo putem operaci­je. Inva­liditet ne znači da je tvo­ja mater­i­ca ošteće­na. Čak i ako imaš oduze­tost don­jih ekstrem­ite­ta pos­to­ji šansa da će tvo­ja mater­i­ca moći da se kon­trahu­je i izgu­ra bebu napol­je.

Među­tim, pos­to­je sluča­je­vi kada tvoj inva­liditet znači da vagi­nal­ni porođaj može biti malo teži. Ako imaš cere­bral­nu par­al­izu, reumats­ki artri­tis ili ozbiljne grčeve u mišići­ma – stan­ja koja te sprečava­ju da rašir­iš svo­je noge – onda će ti mož­da tre­bati neči­ja pomoć da ti drži noge razd­vo­jene dva do tri sata, ili da se porodiš putem operaci­je. Slično, ako si žena mal­og ras­ta, tvo­je kar­lične kosti mož­da nisu dovoljno široke da bi beba mogla da iza­đe sig­urno bez operaci­je. Žene sa visokom povre­dom kičme su u riziku da dobi­ju dis­re­flek­si­ju (smrtonos­no i izne­nad­no povišen­je krvnog pri­tiska) zbog čega porođaj putem operaci­je može biti save­to­van.

Kon­sul­tuj se sa svo­jim zdravstven­im radnikom/zdravstvenom rad­ni­com ili doktorom/doktorkom oko mogućih opci­ja porođa­ja i done­si odluku zas­no­vanu na tome šta je najbol­je za tebe i tvo­ju bebu.

Od kada sam se porodi­la osećam se veo­ma tužno. Rečeno mi je da je to zbog mog inva­lidite­ta – da li je to tačno?

Veći­na žena oseća čitav raspon jak­ih emo­ci­ja nakon porođa­ja – većinu vre­me­na, ova osećan­ja su pot­puno bezopas­na i uzroko­vana ne samo promenom u nji­hovim živ­o­ti­ma, već i hor­mon­al­nim prom­e­na­ma u nji­hovim telima. Nova maj­ka može biti tuž­na ili zabrin­u­ta neko­liko dana, nedel­ja ili čak mese­ci i ostali lju­di oko tebe koji ne razume­ju to, mogu prip­isati ova osećan­ja tvom inva­lidite­tu – naroči­to ako ti je teško da se brineš o sebi ili bebi.

Ponekad, ove hor­mon­alne i živ­otne promene mogu rezul­to­vati prom­e­na­ma raspoložen­ja i čak dovesti do nemirnos­ti, man­j­ka sna, para­no­je, kon­stantne tuge i suza ili prom­e­na­ma u ishrani. Nekim majka­ma je čak teško da osete ljubav pre­ma svo­joj bebi. Ovaj osećaj (tj nedostatak oseća­ja) može učini­ti da se žena oseća ne samo nes­rećno nego i ekstrem­no krivom. Inten­zi­van osećaj depre­si­je nakon porođa­ja se zove post-porođa­j­na depre­si­ja. Žene koje su iskusile ovakve oseća­je pri prethod­nom porođa­ju ima­ju veće šanse da se opet oseća­ju tako. Kao i sve druge žene koje pro­laze kroz post-porođa­jnu depre­si­ju, osećaćeš se bol­je ako možeš da popričaš sa nekim oko toga kroz šta pro­laz­iš. Raz­gov­or sa doktorom/doktoricom ili savetnikom/savetnicom takođe može pomoći.

Svakoj ženi tre­ba fiz­ič­ka nega, emo­cional­na podrš­ka i ljubav nakon porođa­ja, bez obzi­ra na to da li ima inva­liditet ili ne i ne tre­ba da se plašiš da zatražiš pomoć kada ti je potreb­na.

Orig­i­nal­ni tekst prip­isu­je se zajed­ničkoj ini­ci­ja­tivi od strane Crea-ePoint of View
Link do orig­i­nalnog tek­s­ta na engleskom: Giv­ing birth
Pre­v­ela: Van­ja Orlović

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter