PARTNERSKE VEZE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

Biti zajedno

Off

Ne volim kada mi neko kod kuće kaže da sam slepa… Ponekad mi on kaže: “ti si slepa, kako ti znaš?” Vra­tim mu i kažem: “i ti si slep, ni ti ne možeš da znaš!” Kao i sva­ki dru­gi par, mi se svađamo, zab­o­rav­i­mo i pomi­r­i­mo se.”

Nami­ta (ime promen­jeno), 29, žena s oštećen­jem vida


Šta ako moj part­ner počne da mis­li da sam mu ja teret?

 

Savet­nik iz Mom­ba­ja Jyot­ti Savia pita: “Da li iščeku­ješ ovu situaci­ju ili dobi­jaš nagov­eš­ta­je koji uzroku­ju ovaj strah? Da li se ti osećaš kao teret zbog svog inva­lidite­ta? Ako je tako, onda je vreme da vidiš kako ti gledaš sebe (Osećati se dobro). Tvoj inva­liditet je funkcional­ni prob­lem; odvo­jen je od tebe kao osobe.

Šta više, tvom part­neru si dra­ga, privlačiš ga, voli te i želi da živi sa tobom. Zna za tvoj inva­liditet i imao je vre­me­na da ga shvati, anal­izira i pri­h­vati te sa njim. Zato prestani da mis­liš o sebi kao o tere­tu. Ako ti je neko direk­t­no ili indi­rek­t­no dao takvu ide­ju, onda je najbol­je da raz­go­varaš sa svo­jim part­nerom o tome. Del­jen­je svo­jih stra­ho­va će poboljšati odnos između vas dvo­je.”

Osećaj da si teret takođe može da nas­tane iz osnovnog oseća­ja zav­is­nos­ti. Dvo­je lju­di u vezi su međuza­v­is­ni jed­no od dru­goga. Ti možeš biti finan­si­js­ki zav­is­na od nje­ga, on može biti emo­cional­no zav­isan od tebe, ili možete obo­je biti emo­cional­no, finan­si­js­ki, intelek­tu­al­no i soci­jal­no zav­is­ni jed­no od dru­gog. To je part­ner­st­vo i obo­je dajete i pri­mate. Razmišl­jan­je o tome čime ti dopri­nosiš vezi može sman­ji­ti tvo­je osećan­je da si teret.

Mno­go se svađamo. Da li to znači da naša veza nije zdra­va?

 

Imati zdravu vezu ne znači da se nikad ne svađate ili slažete oko neče­ga. Svađe i kon­flik­ti su neizbežan deo bilo koje veze. Bit­no je da se nosite sa kon­flik­tom bez pre­v­e­like buke. Ostani mir­na i iskre­na oko svo­jih osećan­ja i potre­ba.

Savet­nik Jyot­ti Savia kaže: “Nije stvar u tome koliko se često svađate nego koliko se brzo pomirite. Kad parovi ne priča­ju jed­no sa drugim dan­i­ma, pojavi se hlad­noća. Otkri­van­je kako da se stvari izglade je deo svake veze i svi to različi­to rade. Mož­da ako primetiš da se jedan part­ner slaže sa drugim sve vreme ta oso­ba uskraću­je mno­go svo­jih potre­ba ili ne izraža­va šta zaista želi. Na duže staze, to može biti nez­dra­vo za vezu. Dok svađe nisu fiz­ičke i veza nije nasil­na, svađe su u redu.”

Ne znam da li moj part­ner isko­riš­ta­va moj inva­liditet i vara me. Kako da saz­nam?

Ako te neko vara, može da radi to bez obzi­ra na tvoj inva­liditet. Evo šta savet­nik Jyot­ti Savia kaže: “Ponekad, sum­n­ja polazi iz tebe. Ako se stal­no držiš svog inva­lidite­ta možeš početi da mis­liš “ja ne vidim ili ne mogu da hodam, zato nisam dovoljno dobra pa su druge žene pri­mamljivi­je. Nemoj da mis­liš da je tvoj inva­liditet prob­lem, jer te je part­ner voleo zbog toga ko si i ti nje­ga zbog toga ko je. Prob­le­mi sa pov­eren­jem pos­to­je kod svakog para. Da, poš­to imaš inva­liditet tvoj stres može biti veći, ali ne dozvoli da on pok­vari tvo­ju vezu.”

Uprkos sve­mu ovome, ako nas­taviš da sum­n­jaš, najbol­je je da pokušaš da raščis­tiš to. Spomeni to part­neru u odgo­vara­jućem momen­tu, ali nemoj da prezen­tu­ješ kao optužbu.

Moj parter je takođe moj per­son­al­ni asis­tent i to utiče na sek­su­alne i druge aspek­te naše veze. Šta da radim?

 

Poš­to je tvoj part­ner takođe i tvoj per­son­al­ni asis­tent, on ili ona mora obe uloge da obavl­ja dobro — i to je teško radi­ti. Ove uloge su donek­le među­sob­no isključive, što znači da jed­na ne može da kom­pen­zu­je drugu. Pos­to­je određene “osnovne” potrebe kao što su oblačen­je, jelo, kupan­je, i “druge” potrebe pop­ut pažn­je, privlačnos­ti, sek­sa itd. Mi nas­to­ji­mo da postavi­mo “osnovne” potrebe iznad ostal­ih, iako imamo mno­go ovih potre­ba u isto vreme.

Postavl­jan­jem osnovnih potre­ba iznad drugih, ponekad potisku­je­mo naše sek­su­alne potrebe i žel­je. Veš­tač­ki potiska­vati neči­je potrebe u vezi može da ima ozbiljne posledice — to mora da se reša­va. Neha Trive­di, pro­jek­t­na kon­sul­tan­tk­in­ja za osobe s oštećen­jem vida u Mum­baiu kaže: “Mis­lim da utvrđi­van­je grani­ca između per­son­alnog asis­ten­ta i part­nera zav­isi od zrelosti dvo­je lju­di koji su u vezi. To se takođe deša­va sa pri­jatelji­ma i per­son­al­nim asis­ten­ti­ma. Na primer, oso­ba s inva­lidite­tom je otišla na odmor sa svo­jim pri­jatel­jem. Pri­jatelj će mož­da tre­bati da je vodi ili poslužu­je hranu. Tu zrelost igra ulogu. Pri­jatelj koji nema inva­liditet ne tre­ba da se oseća kriv­im ako on/ona ne obraća­ju kon­stant­no pažn­ju na pri­jatel­ja s inva­lidite­tom. U isto vreme, oso­ba s inva­lidite­tom tre­ba da shvati da koliko god da je njen pri­jatelj, koliko god da joj je to potreb­no, tre­ba da bude sves­na kada da zatraži pomoć. Ponekad, oso­ba s inva­lidite­tom mis­li “To je moj pri­jatelj, mogu pitati bilo kada.” To može dovesti do iri­ti­ran­ja pri­jatel­ja koji nema inva­liditet, pop­ut “Pa i ja sam na odmoru, i ja takođe želim da sed­nem i jedem na miru.”

Zato mora da se zajed­nič­ki radi na situaci­ji i ona može biti reše­na ako su obe osobe spremne da je vide na taj način. Što se tiče ličnih veza, takođe tre­ba da pos­to­ji način u kom se oso­ba s inva­lidite­tom tru­di da se posao asis­ten­ta ne upliće u nji­hov lični pros­tor. Ti pros­tori mora­ju da se drže odvo­jeno, ili da se tru­di da budu odvo­jeni koliko je to moguće. Mora da pos­to­ji poseb­no vreme gde nema asi­s­ti­ran­ja.”

 

Šta ako moj part­ner ne može da se pri­lago­di mojim speci­jal­nim potre­ba­ma?

 

Tvoj part­ner je znao za tvo­je potrebe (i obr­nu­to ako je to slučaj) pre nego što se upus­tio u vezu. Tvom part­neru koji nema inva­liditet može biti potreb­no vreme da shvati kako da deli svoj živ­ot­ni pros­tor sa tobom. Ako ne čuješ, on ili ona mora da se pri­lago­di na čin­jenicu da mora da ti znakovi­ma pokaže da je neko zvo­nio na vra­ta. Str­pljen­je jed­no pre­ma dru­gom pomaže.

Ako tvoj part­ner takođe ima inva­liditet, obo­je ćete morati da se pri­lagodite potre­ba­ma onog dru­gog. Na primer, ako imaš oštećen­je vida, a tvoj part­ner je koris­nik koli­ca, ti ćeš morati da zapamtiš da ne ostavl­jaš stvari nje­mu na putu, a on ili ona će morati da stavl­ja stvari na nji­ho­va određe­na mes­ta da bi ti mogla lako da ih nađeš.

Ako od nedavno imaš inva­liditet može ti biti potreb­no vreme isto kao i tvom part­neru da se pri­lagodiš na promenu u svom živ­o­tu. U početku, tvoj part­ner može da te povre­di nenamer­no ili da se pon­aša pre­više zaštit­nič­ki pre­ma tebi. U oba sluča­ja, kon­stant­na komu­nikaci­ja (o podrš­ci koja ti je potreb­na, prepreka­ma sa koji­ma se suočavaš) i opti­mistič­ki stav će pomoći da se prob­le­mi izglade.

Tvoj part­ner i ti ste živeli odvo­jene živ­ote do sada i kao i svi dru­gi parovi, moraćete da se potru­dite da se uklo­p­ite jed­no dru­gom u vaše svakod­nevne živ­ote. Ako ne možeš da se pri­lagodiš, razmis­li o poseti savet­niku pre nego što se stvari otmu kon­troli.

Moj part­ner ima šizofreni­ju. Kako da muj pomognem i učin­im da naša veza bol­je funkcioniše?

 

Ratnaboli Ray, rad­ni­ca na polju men­talnog zdravl­ja iz Anjali Men­tal Health Rights Organ­i­sa­tion kaže: Kada oso­ba sa šizofreni­jom stupi u vezu sa osobom koja nema šizofreni­ju, uvek pos­to­ji anksioznost da li će veza potra­jati ili ne, jer u vezi oba part­nera mora­ju da učestvu­ju. Poen­ta je da osobe sa šizofreni­jom mogu da se oseća­ju povučeni­je zbog svo­je bolesti. Takođe mogu biti inertne.

Ponekad se deša­va da ovo vodi do oseća­ja nead­ek­vat­nos­ti. Na primer, dođes sa posla, gde je bila veli­ka svađa sa šefom i potreb­no ti je da tvoj part­ner samo bude sa tobom, ali može da se desi da tvoj part­ner ne može da pokupi taj sig­nal. Moraš mu reći, moraš da gov­oriš pros­tim rečeni­ca­ma, kažeš da se to desi­lo i da ti je potreb­no da je kraj tebe. Dru­go, kada pričaš sa osobom koja je pati­la od šizofreni­je moraš puno da pričaš. Obično osobe sa šizofreni­jom izgleda­ju toliko demo­tivisano, da ne žele da priča­ju, inert­ni su. To je prven­stveno zbog neg­a­tivnih simp­toma.

Kod šizofreni­je pos­to­je dve vrste simp­toma — poz­i­tivni simp­to­mi i neg­a­tivni simp­to­mi. Poz­i­tivni simp­to­mi su halu­ci­naci­je, zablude, agre­si­ja itd. koji se efek­t­no reg­ulišu lekovi­ma. Zaokret u celoj priči  je da u veza­ma nije dovoljno samo ublaži­ti poz­i­tivne simp­tome, ono što tre­ba ublaži­ti su neg­a­tivni simp­to­mi, a to su inert­nost, osećaj povučenos­ti ili neko­mu­nika­tivnost.

Ovo su neki od prob­le­ma koji dolaze sa šizofreni­jom. Neg­a­tivni simp­to­mi mora­ju stal­no da se prover­ava­ju i rešava­ju. Zapamti da nas­taviš da pričaš, jer priča zaista pomaže kod njih.

 

 

Još jed­na stvar koju moraš stal­no da radiš je da ih stim­ulišeš — intelek­tu­al­na stim­u­laci­ja, čul­na stim­u­laci­ja itd. Zbog man­j­ka stim­u­lacije deša­va se da se povuku u svo­ju ljusku. Zato ih stim­uliši sa nečim što ih čini dovoljno uzbuđen­im da se uključe u to, bilo da je to boja, ples, raz­gov­or, čitan­je. Takođe moraš da slušaš. Fan­taz­i­je u sek­su­al­nom živ­o­tu mogu biti još jed­na prob­lematič­na oblast. Part­neri oso­ba sa šizofreni­jom često ima­ju podsves­no misao “njene sek­su­alne fan­taz­i­je su halu­ci­naci­ja a moje su prave.” Biće teško, ali moraš naći kom­pro­mis. Imali smo takve sluča­jeve takođe.

 

Orig­i­nal­ni tekst prip­isu­je se zajed­ničkoj ini­ci­ja­tivi od strane Crea-e i Point of View

 

Link do orig­i­nalnog tek­s­ta na engleskom: Biti zajed­no

 

Pre­v­ela: Van­ja Orlović

NOVOSTI

Usluge …IZ KRUGAVOJVODINA

Info centar za osobe sa invaliditetom
SOS telefon za žene sa i bez invaliditeta u situaciji nasilja
Besplatna pravna podrška
Psihološka podrška
Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

OBRAZOVNI RAD

Prijava za Newsletter